Najvažnije:
- Zelenski podržava nastavak trilateralnih mirovnih pregovora sa SAD i Rusijom, nakon što je Putin izjavio da je Kremlj spreman za njih;
- „Sve je bilo u ruševinama” — najmanje dvoje poginulih i dvoje povređenih u ruskom napadu dronovima na Kijev;
- Ruski lovac „Su-30” srušio se u Kalinjingradskoj oblasti tokom vojne vežbe, saopštila Moskva;
- Delegacija kompanije „Lokid Martin” sastala se u Kijevu sa ukrajinskim odbrambenim zvaničnicima, usled ozbiljne nestašice sistema „Patriot”;
- Danska garantuje za zajam od 113 miliona dolara namenjen ukrajinskoj odbrambenoj kompaniji „Fajer point”.
UŽIVO
Volstrit džornal: Tramp tražio od Maska da ukine ograničenja Starlinka za Ukrajinu
Američki predsednik Donald Tramp pozvao je Ilona Maska i zatražio od njega da ukine ograničenja na upotrebu sistema Starlink u Ukrajini, objavio je danas Volstrit džornal, pozivajući se na američke zvaničnike.
Prema navodima američkih i ukrajinskih zvaničnika koje citira ovaj list, sistem “Starlink” je danas, nedugo nakon razgovora Trampa i Maska, počeo da funkcioniše normalnije.
Pojedini ukrajinski zvaničnici rekli su za ovaj list da sistem nije u potpunosti vraćen u prvobitno stanje, ali da radi većim brzinama nego što je to bio slučaj dok su ograničenja bila na snazi.
Kako navodi Volstrit džurnal, pozivajući se na zvaničnike, Tramp je rekao Masku da je nezadovoljan time što je brzina sistema ostala ograničena na oko 160 kilometara na sat.
Putin: Uveren sam da Rusija i Ukrajina mogu da postignu dogovor
Ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je uverenje da Rusija i Ukrajina mogu da postignu dogovor, navodeći da je Moskva spremna da nastavi trilateralne pregovore kako bi se postigao konačni mirovni sporazum.
"Cilj trilateralnih pregovora biće postizanje sporazuma o osiguravanju buduće bezbednosti Rusije i Ukrajine", naveo je Putin, prenele su RIA Novosti.
Komentarišući izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o njegovoj spremnosti da se odrekne teritorija, Putin je rekao za portal "Vesti" da to nisu ukrajinske teritorije, već istorijske ruske teritorije.
Putin je napomenuo da su ljudi koji žive na ovim teritorijama glasali za državnu nezavisnost i ponovno ujedinjenje sa Ruskom Federacijom.
"Smatram da je neprimereno govoriti o bilo kakvim teritorijalnim gubicima", naveo je Putin.
Amerikanac Stiven Habard vratio se u SAD nakon više od četiri godine pritvora u Rusiji
Američki državljanin Stiven Habard (74) vratio se u Sjedinjene Američke Države nakon što je proveo više od četiri godine u pritvoru u Rusiji, gde je bio osuđen zbog navodnog učešća u borbama na strani Ukrajine kao plaćenik, prenosi danas En-Bi-Si.
"Uspeli smo da vratimo sjajnu osobu... Tek je sleteo i to ne bi mogao da uradi da ste uradili ono što su glupi ljudi želeli da uradim", izjavio je američki predsednik Donald Tramp.
Habard, penzionisani nastavnik, nalazi se u vojnom objektu u San Antoniju, u američkoj saveznoj državi Teksas, gde će učestvovati u programu podrške oporavku i prilagođavanju nakon pritvora, izjavio je američki zvaničnik za Si-En-En.
Habard je decenijama radio kao nastavnik engleskog jezika u inostranstvu, a 2014. godine preselio se u ukrajinski grad Izjum, koji su ruske snage okupirale na početku invazije 2022. godine, kada je i zarobljen.
U Rusiji je osuđen zbog navodnog učešća u borbama na ukrajinskoj strani kao plaćenika. Njegova porodica i američki Stejt department odbacili su optužbe, navodeći da su neosnovane.
Habardov sin Džozef Kolman, pravoslavni sveštenik, izjavio je da ne postoje dokazi da je njegov otac učestvovao u borbama kao plaćenik.
"Mislim da se moj otac našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme", rekao je Kolman.
Kolman je zahvalio Trampu i drugim američkim zvaničnicima koji su učestvovali u pregovorima, navodeći da je njegov otac nakon oslobađanja bio dobro raspoložen.
"Nije govorio o vremenu provedenom u zatvoru. Samo je izrazio zahvalnost što je izašao", rekao je Kolman za Si-En-En.
Habardov američki advokat Martin de Luka izjavio je da za sada nije planiran neposredan susret njegovog klijenta sa Trampom zbog Habardovog zdravstvenog stanja, ali da bi do sastanka moglo da dođe u narednim nedeljama.
Američki predsednik rekao je ranije da je njegovo obraćanje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu doprinelo oslobađanju Habarda.
"Pozvao sam Vladimira Putina i rekao mu: Moraš da mi učiniš uslugu. Moraš da mi vratiš Stivena Habarda”, rekao je Tramp tokom predizbornog skupa u Južnoj Karolini.
Habardovo oslobađanje dogodilo se u vreme kada je specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof razgovarao sa Putinom u Moskvi o naporima za okončanje rata u Ukrajini.
Vitkof se nakon sastanka suočio sa kritikama zbog pohvala upućenih ruskom predsedniku, koga je nazvao "humanitarcem".
Republikanski senator Tom Tilis ocenio je njegove izjave kao "sramotne i skandalozne", dok je američki potpredsednik Džej Di Vens branio pristup specijalnog izaslanika, navodeći da je njegov zadatak da postigne rezultat.
Tramp je takođe branio odluku svoje administracije da odustane od uvođenja novih sankcija Rusiji, sugerišući da je taj potez pomogao u oslobađanju američkog državljanina.
"Da sam to uradio, gospodin Habard se ne bi vraćao kući", rekao je Tramp.
Zelenski: Nema ničeg ličnog između mene i Trampa, ukidanje sankcija ojačalo bi Putina
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da nesuglasice sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nisu lične prirode, ali je upozorio da bi ukidanje sankcija Rusiji ojačalo ruskog predsednika Vladimira Putina i otežalo postizanje mira u Ukrajini.
"Moj stav prema Putinu je veoma jasan. Mislim da ako ukinemo sankcije, učinićemo ga jačim. To nije nešto lično između mene i predsednika Trampa i naravno da sam protiv bilo kakvog ukidanja sankcija", rekao je Zelenski u intervjuu za CNN u Kijevu.
Zelenski je rekao da je Tramp "na pogrešnoj strani istorije" nakon što je objavio sporazum o kupovini ruskog goriva, čime je, kako je naveo, poremetio međunarodne napore da izoluje Rusiju.
On je ocenio da Putin ne namerava da okonča rat i pozvao međunarodne partnere da ne dozvole Rusiji da ojača svoju vojnu i političku poziciju.
"Putin se igra. On je igrač. Šteta je što se igra životima drugih ljudi i naravno ne želi (da zaustavi rat). Zato ono što želimo od naših partnera jeste da mu ne damo mogućnost da bude jači i da nas slomi", rekao je Zelenski.
Intervju je usledio u trenutku novih diplomatskih napora administracije američkog predsednika Donalda Trampa da se pronađe rešenje za rat koji traje četiri i po godine.
Danska kupuje prve rakete dugog dometa da ojača svoju bezbednost i odvrati Rusiju
Danska, članica NATO-a, saopštila je da je dogovorila nabavku prvih raketa dugog dometa visoke preciznosti, u nastojanju da ojača svoju bezbednost i odvrati Rusiju od eventualne agresije u Evropi.
Danski ministar odbrane Jepe Brus rekao je da će novi raketni sistemi ojačati vojne sposobnosti Danske i omogućiti joj da, u slučaju napada, izvodi napade "iza neprijateljskih linija", prenosi Rojters.
"Nalazimo se u ozbiljnoj i sve goroj bezbednosnoj situaciji i zato jačamo odbranu i povećavamo borbenu moć", rekao je Brus novinarima.
Ambasada Rusije u Kopenhagenu ocenila je u pisanom saopštenju da politika Danske u vezi sa raketama vodi konfrontaciji sa Moskvom i upozorila na "neizbežne katastrofalne posledice".
"Kopenhagen je obuzet opasnim zabludama da će kupovina ofanzivnog preciznog oružja dugog dometa, kojim se stvara vojna pretnja nuklearnoj sili, pomoći u jačanju bezbednosti i odbrane Danske", navela je ruska ambasada.
Peskov:Trilateralni sastanak Rusije, SAD i Ukrajine mogao bi da se održi u Abu Dabiju
Abu Dabi se za sada razmatra kao glavna lokacija za trilateralne pregovore Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
"Za sada razgovaramo o Abu Dabiju", rekao je Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje da li se prestonica Ujedinjenih Arapskih Emirata razmatra kao glavna lokacija za trostrane pregovore, prenosi Tas.
Na pitanje da li ruski pregovarački tim priprema dokumente i predloge u pisanom obliku, Peskov je pozvao na oprez i poručio da je još rano govoriti o tome.
Peskov je takođe naveo da ruski predsednik Vladimir Putin još nije odobrio sastav ruske delegacije za predstojeće trilateralne razgovore sa Sjedinjenim Državama i Ukrajinom.
On je rekao da Putin još nema konkretne planove za sastanak sa ruskim pregovaračima pre nastavka kontakata. Peskov je napomenuo da još ima vremena pre predloženih razgovora, a njihovo održavanje je najavljeno tek dan ranije.
Gruško: Normalizacija odnosa sa EU i SAD nemoguća bez ukidanja sankcija protiv Moskve
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je danas da je normalizacija odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadnom Evropom, nemoguća bez ukidanja svih antiruskih sankcija.
On je na 19. Veronskom Evroazijskom ekonomskom forumu u Istanbulu, rekao da razgovori o normalizaciji odnosa Rusije i EU ne mogu da se odvijaju bez fundamentalne promene evropske politike, jer se Evropa sprema za rat, prenosi Sputnjik.
"Razgovori o vraćanju normalnosti u našim odnosima ne mogu da se odvijaju bez fundamentalne promene u aktuelnoj spoljnoj politici EU, gde su ekonomija, vojni razvoj, vojno planiranje i nabavka oružja, stanje društva i priprema društva vođeni jednim ciljem: priprema za rat sa Rusijom i vođenje hibridnog rata danas", naveo je on.
Kako je naveo, da bi se normalizovali odnosi sa SAD i Zapadnom Evropom, apsolutno sve sankcije protiv Rusije moraju da budu ukinute.
Zelenski otkrio zašto Putin ne sme da rizikuje nuklearni napad
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ocenio da predsednik Rusije Vladimir Putin neće da rizikuje da upotrebi nuklearno oružje jer bi time, kako je naveo, mogao da izgubi saveznike.
"Ne mislim da će Rusi rizikovati upotrebu nuklearnog oružja, jer tada sigurno više ne bi imali saveznike, uveren sam u to", rekao je Zelenski u podkastu "The Diary of a CEO".
On je ocenio da bi jednokratna upotreba nuklearnog oružja otvorila mogućnost njegove upotrebe i u drugim sukobima, što bi, kako je naveo, bilo katastrofalno.
"Zato mislim da Putin neće da rizikuje da upotrebi nuklearno oružje", rekao je Zelenski.
London: Ruski brodovi možda špijuniraju ključnu podvodnu infrastrukturu
Ruski ribarski brodovi više od 500 puta kretali su se iznad ili duž ruta podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju Veliku Britaniju sa Evropom i Sjedinjenim Američkim Državama, što bi moglo da ukazuje na pokušaje mapiranja njihove tačne lokacije, objavio je Telegraf na osnovu analize podataka o kretanju brodova.
Analiza podataka prikupljenih tokom četiri i po godine identifikovala je 17 brodova koji su duže vreme plovili malom brzinom u blizini ucrtanih ruta kablova.
Prema navodima lista, pojedini brodovi ponavljali su manevre iznad važnih telekomunikacionih veza u severnom Atlantiku.
Izvor iz NATO-a je potvrdio za Telegraf da je Alijansa upoznata sa kretanjem ruskih civilnih ribarskih brodova, dok su pomorski stručnjaci naveli da plovila koja se kreću malom brzinom mogu da koriste sonar za mapiranje morskog dna i podvodna vozila za ispitivanje infrastrukture.
Britanske vlasti upozoravaju na rizik od napada na podmorske kablove, od kojih zavise komunikacije i značajan deo ekonomske aktivnosti zemlje.
Komandant Kraljevske mornarice Gvin Dženkins upozorio je da bi Rusija mogla da napadne britanske podmorske komunikacione kablove već prvog dana eventualnog sukoba sa NATO-om.
Britanska vlada je najavila predloge za pooštravanje zakona o namernom oštećenju podvodne infrastrukture, uključujući povećanje maksimalne zatvorske kazne sa pet na 14 godina, uz razmatranje mogućnosti doživotnog zatvora.
Rusija predala Ukrajini tela 252 poginuluh vojnika, Ukrajina Rusiji vratila tela 25 poginulih
Rusija je predala Ukrajini tela 252 poginuluh vojnika, dok je Ukrajina Rusiji vratila tela 25 poginulih, saopštile su danas ukrajinska i ruska strana, navodeći da je razmena obavljena na teritoriji Belorusije, na graničnom prelazu Nova Huta.
Ukrajinski Koordinacioni štab za postupanje sa ratnim zarobljenicima saopštio je da je Rusija predala tela 252 poginula, za koja je ruska strana navela da su tela poginulih ukrajinskih vojnika, prenosi Ukrinform.
Tela će biti prebačena u specijalizovane državne ustanove, gde će nadležni organi sprovesti identifikaciju.
RIA Novosti su objavile, pozivajući se na podatke ruskih vlasti, da je u okviru razmene Rusija predala Ukrajini 252 tela, dok je Ukrajina Rusiji predala 25 tela.
Objavljeni snimci bitke za Mirivku
Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak koji prikazuje borbu za Mirivku u Zaporoškoj oblasti. Danas je saopšteno da je ovo mesto oslobođeno.
Mirivku su oslobodile jurišne jedinice 37. zasebne gardijske motorizovane streljačke brigade, koja je deo 36. gardijske kombinovane armije u okviru grupe snaga „Istok”. Vojnici su savladali neprijateljske utvrđene odbrambene položaje.
Naše jurišne snage preuzele su kontrolu nad odbrambenim područjem većim od 10 kvadratnih kilometara, uključujući i samo naselje. Neprijatelj je pretrpeo gubitke u ljudstvu koji dostižu veličinu jedne čete. Takođe su izgubili šest oklopnih borbenih vozila, 13 automobila, 27 motornih vozila, 21 teški raketni lanser, kao i više od 90 teških dronova tipa „R-18”.
Putin imenovao nove članove ruske vlade
Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je nove članove vlade, nakon što je Državna duma prethodno odobrila sve predložene kandidate.
Kako je prenela Ria novosti, Andrej Nikitin biće zadužen za razvoj transportnog sektora, Irina Okladnikova preuzeće rukovodjenje vladinim aparatom, dok će Anton Siluanov obavljati funkcije potpredsednika vlade i ministra finansija.
Pored funkcije potpredsednika vlade, Oleg Kožemjako će biti i opunomoćeni predstavnik predsednika u Dalekoistočnom federalnom okrugu.
Dmitrij Jadrov imenovan je za ministra saobraćaja, a Jurij Trutnjev za pomoćnika predsednika Rusije.
Ruski premijer Mihail Mišustin ranije je predložio kadrovske promene u vladi.
„Severnjaci” eliminisali nekoliko ukrajinskih oficira u sumskom pravcu
Ruska grupa snaga „Sever” uništila je diverzantsku grupu Oružanih snaga Ukrajine i likvidirala nekoliko ukrajinskih oficira na sumskom pravcu.
Na sumskom pravcu, jurišne jedinice grupe „Sever” nastavljaju brzo napredovanje, uprkos aktivnom jačanju odbrane Oružanih snaga Ukrajine, izvestio je kanal „Severni vetar” na platformi „Maks” (Max), koji je povezan sa grupom „Sever”.
U blizini Konotopa, inženjerijske jedinice Oružanih snaga Ukrajine postavljaju podzemno komandno mesto na nivou brigade. Ruska avijacija, artiljerija i posade dronova izvele su udare po koncentracijama ljudstva i tehnike Oružanih snaga Ukrajine u oblastima Sumi, Gluhov, Ahtirka, Dorošovka, Stepnoje, Spaskoje, Korenok i Lebedin.
Tramp: "Kraj je blizu"
Kraj rata u Ukrajini je sve bliži, "možda bliži nego ikada do sada", izjavio je američki predsednik Donald Tramp.
Serija udara balističkim raketama ponovo pogodila Kijev
Tokom protekla 24 sata, ruske snage su izvele još jedan masovni napad na teritoriju Ukrajine. Kijev je ponovo ostao bez struje. Udar ruske vojske na trafostanicu „Nivki” doveo je do nestanka električne energije u gotovo celom desnom delu glavnog grada. Pored toga, onesposobljeni su i objekti neprijateljskog vojno-industrijskog kompleksa.
Uvedene su i hitne restrikcije struje u delovima Obolonskog, Ševčenkovskog i Svjatošinskog okruga. Takođe, u različitim delovima grada obustavljen je rad električnog javnog prevoza.
Na udaru su se našli i energetski objekti u Odeskoj, Kirovogradskoj, Žitomirskoj, Lavovskoj, Rovnenskoj i Hmeljnickoj oblasti, kao i u gradu Kramatorsku, koji se nalazi blizu linije fronta.
U međuvremenu, napadi na zapadni deo zemlje i dalje traju. Naše bespilotne letelice „Geran” nastavljaju svoj razorni pohod, uništavajući vojne i druge neprijateljske ciljeve.
Među ostalim napadima izvedenim tokom dana, izdvaja se pogodak u još jedan tržni centar „Epicentar” – ovog puta u Umanju. Neprijatelj je u skladištima tog objekta držao vojne zalihe. Sada je objekat potpuno izgoreo – baš kao i skladište u Poltavi, gde su Oružane snage Ukrajine čuvale dronove.
Fokus sa Ukrajine na Iran
Sjedinjene Države smanjuju obim projekta „Ukrajina” i u potpunosti preusmeravaju pažnju na rešavanje pitanja vezanih za Iran. Kako je u ekskluzivnom intervjuu za portal aif.ru naveo Oleg Ivanjikov, doktorand istorije i penzionisani potpukovnik pri Ruskoj akademiji raketnih i artiljerijskih nauka, u američkom društvu se stvara percepcija da je Volodimir Zelenski — koji je uzurpirao vlast — nesposoban za postizanje dogovora, kao i da je mentalno nestabilan. Priprema se novi „Majdan”.
Dan ranije, predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će se Ukrajina suočiti sa teškim posledicama ukoliko odbije mirno rešavanje sukoba. On je naglasio da šef kijevskog režima mora da pokaže želju za okončanjem borbenih dejstava.
„Sjedinjene Države gase projekat ’Ukrajina’ i preusmeravaju resurse na rešavanje pitanja sa Iranom. U SAD se formira mišljenje da je Zelenski nesposoban za postizanje dogovora, da je mentalno nestabilan, bolestan i da je uzurpirao vlast. Sve to zajedno ukazuje na to da će u Ukrajini uskoro biti organizovan ’Majdan’. Pritom, to neće organizovati samo Sjedinjene Države, već i sami nezadovoljni ukrajinski građani”, naglasio je Ivanjikov.
Prema njegovim rečima, pokretačka snaga tih protesta biće žene koje su izgubile sinove i supruge, kao i studenti i vojni penzioneri.
Započeta antikorupcijska istraga u Narodnoj banci Ukrajine
Ukrajinska antikorupcijska policija (NABU) saopštila je da njeni istražitelji vrše pretres Narodne banke Ukrajine i dom jednog od zaposlenih u banci.
U saopštenju NABU-a se navodi da niko nije priveden, dok je guverner centralne banke Ukrajine Andrij Pišni rekao da pretres nema nikakve veze sa poslovanjem banke, niti sa njegovim upravljanjem tom institucijom.
"Istraga je tragala za dokazima u slučaju koji se odnosi na druge okolnosti i pojedince. Na osnovu rezultata pretresa, nije pronađeno ništa što bi ukazivalo na to da sam ja, ili bilo koji zaposleni u Nacionalnoj banci Ukrajine, počinio neko krivično delo", napisao je Pišni na svom nalogu na Fejsbuku, prenosi ukrajinski javni servis Suspiljne.
BONUS VIDEO
Komentari (0)