Zamislite da zaposleni u supermarketu ujutru dođu na posao i zateknu zamrzivače koji, umesto da hlade, greju na čak 50 stepeni. Upravo to se dogodilo u pojedinim prodavnicama širom Evrope. Hakeri su upali u sisteme za daljinsko upravljanje rashladnim uređajima, zbog čega su trgovci morali da bacaju velike količine hrane. Evropske vlasti sada upozoravaju da ovakvi napadi mogu da ugroze lance snabdevanja, a posebno zabrinjava činjenica da se još ne zna ko stoji iza njih.

Nije nestala struja, nisu se pokvarili svi kompresori, niti je neko slučajno promenio temperaturu.

U pojedinim supermarketima dogodilo se nešto mnogo neobičnije. Neko je, preko interneta, uspeo da pristupi sistemima koji upravljaju frižiderima i zamrzivačima i promeni njihova podešavanja.

U Švedskoj je osoblje jedne prodavnice otkrilo da su zamrzivači tokom noći dostigli čak 50 stepeni.

Umesto zamrznutog mesa, povrća i drugih proizvoda, radnike je dočekala pokvarena hrana koju su morali da uklone sa polica.

A onda su počele da stižu slične vesti iz drugih evropskih država.

Napad pogodio najmanje devet zemalja

Kako je 3. novembra objavila agencija AFP, problemi sa rashladnim sistemima zabeleženi su u Belgiji, Estoniji, Finskoj, Irskoj, Italiji, Luksemburgu, Holandiji, Portugalu i Švedskoj.

Među pogođenim trgovinskim lancima nalaze se Karfur, Delhaize, Coop, ICA, SuperValu i Intermarše, a problem je prijavila čak i jedna prodavnica Ikee u Belgiji.

U Belgiji je Karfur potvrdio da je napad pogodio oko 15 od ukupno 700 njegovih prodavnica u toj zemlji.

U Irskoj su problemi registrovani u 13 prodavnica lanca SuperValu, dok je u Portugalu pogođeno sedam Intermaršeovih objekata.

U Italiji su prijavljeni incidenti u nekoliko prodavnica na Siciliji i u Toskani.

Nisu sve prodavnice pretrpele jednaku štetu. Ponegde su sistemi brzo vraćeni u normalno stanje, dok su drugde trgovci morali da uklone velike količine kvarljivih proizvoda.

„Sve je uništeno“ – radnici zatekli neverovatan prizor

Jedan od najupadljivijih primera stiže iz Stokholma.

Engla Ingval, rukovodilac prodaje u jednoj ICA prodavnici, ispričala je agenciji Rojters da se napad dogodio oko dva sata posle ponoći.

Kada su zaposleni primetili problem, već je bilo kasno.

„Sve je uništeno“, rekla je, opisujući stanje zamrznutih proizvoda.

U švedskom gradu Šebu osoblje druge ICA prodavnice takođe je prijavilo da su hakeri podesili frižidere i zamrzivače na 50 stepeni.

Fotografije radnika koji iznose pokvarenu hranu obišle su evropske medije.

Ni Belgija nije prošla bez velike materijalne štete.

Vlasnik jednog mesarskog lanca u blizini Antverpena izjavio je za Rojters da je, nakon što su rashladni uređaji dostigli 18 stepeni, morao da baci meso vredno približno 15.000 evra.

To pokazuje koliko brzo problem sa samo jednim sistemom može da napravi ogromnu finansijsku štetu.

Kako su hakeri uspeli da zagreju frižidere?

Na prvi pogled zvuči gotovo neverovatno da neko može da promeni temperaturu zamrzivača u drugoj državi.

Međutim, savremeni veliki supermarketi sve češće koriste rashladne uređaje povezane sa internetom.

Njihova temperatura može da se nadgleda i podešava daljinski, bez odlaska do svakog frižidera.

To trgovcima olakšava posao, ali otvara i mogućnost neovlašćenog pristupa.

Ako kontrolni sistem nije dovoljno zaštićen ili koristi zastareli softver, napadači mogu da pokušaju da promene podešavanja.

Prema pisanju Gardijana, pojedini pogođeni uređaji koristili su sisteme danske kompanije Danfos, koji su bili prisutni i u prethodnom talasu napada.

Kompanija je navela da sarađuje sa korisnicima na otklanjanju problema i unapređenju zaštite.

Posebna teškoća je što se softver koji upravlja industrijskim uređajima često ne ažurira toliko redovno kao programi na računarima ili telefonima.

A u velikom supermarketu svako zaustavljanje rashladnog sistema može da predstavlja ozbiljan problem.

Ovo nije prvi napad – u Francuskoj pogođene stotine prodavnica

Još veći razlog za zabrinutost jeste to što se sličan napad dogodio samo tri nedelje ranije.

U Francuskoj su 12. oktobra hakeri uspeli da pristupe sistemima za kontrolu rashladnih uređaja u stotinama supermarketa.

Prema izveštajima britanskih medija, pogođeno je čak oko 700 prodavnica, a u nekim slučajevima temperature su podignute sa dubokog minusa na više od 50 stepeni.

Trgovci su morali da bacaju meso, mlečne proizvode i zamrznutu hranu.

U pojedinim objektima šteta je premašila 130.000 evra, a zabeleženi su i požari povezani sa incidentima.

Francusko tužilaštvo otvorilo je istragu, dok su nadležne službe počele da proveravaju bezbednost sistema za daljinsko upravljanje rashladnim uređajima.

Za sada nije utvrđeno da li ista grupa stoji iza napada u Francuskoj i poslednjih incidenata širom Evrope.

Ko stoji iza napada i zašto neko želi da uništi hranu?

To je trenutno najveća nepoznanica.

Nijedna hakerska grupa nije preuzela odgovornost, a nije objavljen ni potvrđen zahtev za otkup novca.

Rafe Piling, direktor za obaveštajne podatke o pretnjama u kompaniji Sophos, smatra da postoje različiti mogući scenariji.

Jedan je da iza svega stoji akter povezan sa nekom državom, koji želi da pokaže koliko lako može da izazove poremećaje u svakodnevnom životu.

Druga mogućnost jeste pojedinac ili manja grupa koja koristi slabo zaštićene sisteme.

Ipak, za sada nema dokaza koji bi omogućili da se odgovornost pripiše određenoj zemlji ili organizaciji.

Tom Hegel iz kompanije SentinelOne upozorava da su trgovinski lanci posebno izloženi zato što koriste veliki broj međusobno povezanih uređaja, od rashladnih sistema do sigurnosnih kamera i elektronskih kontrolnih panela.

Upravo ta povezanost, koja bi trebalo da olakša poslovanje, može da postane njihova slaba tačka.

Evropska komisija upozorava na ozbiljnu opasnost

Na incidente je reagovao i evropski komesar za poljoprivredu i hranu Kristof Hansen.

On je upozorio da napadi predstavljaju pokušaj narušavanja lanaca snabdevanja hranom i poverenja potrošača.

To ne znači da je Evropa ostala bez hrane ili da je opšte snabdevanje ugroženo.

Većina pogođenih trgovinskih lanaca saopštila je da su problemi ograničeni na određene objekte, dok su distributivni centri i isporuke uglavnom nastavili da funkcionišu.

Međutim, incidenti pokazuju da sajber-napad ne mora da bude usmeren na banku, bolnicu ili državnu instituciju da bi izazvao ozbiljne posledice.

Dovoljno je da neko preuzme kontrolu nad uređajima koji održavaju hranu na bezbednoj temperaturi.

Da li ovakvi napadi mogu da pogode i druge uređaje?

Ono što posebno zabrinjava jeste mogućnost da isti princip napada bude iskorišćen i na drugim mestima.

Danas se preko interneta ne kontrolišu samo frižideri u supermarketima.

Na mrežu su povezani i sistemi za grejanje, klimatizaciju, nadzorne kamere, različiti industrijski uređaji, pa čak i brojni kućni aparati.

To ne znači da su svi takvi uređaji nezaštićeni, niti da svako može jednostavno da preuzme kontrolu nad njima.

Ali pokazuje koliko je važno da sistemi imaju ažuriran softver, zaštićen pristup i odgovarajući nadzor.

Evropa je tako dobila upozorenje koje na prvi pogled deluje neobično: za ozbiljnu sabotažu više nije neophodno fizički ući u supermarket. Ponekad je dovoljno pronaći nezaštićen put do sistema koji upravlja njegovim frižiderima.

A dok se istrage nastavljaju, jedno pitanje ostaje bez odgovora: ko je spreman da uništava hranu širom Evrope i šta bi mogao da napadne sledeće?