Danas je slika potpuno drugačija. Injekcije za regulisanje telesne težine postale su jedan od najtraženijih farmaceutskih proizvoda na svetu, a zarada njihovih proizvođača dostigla je iznose koje je teško i zamisliti.

Koliko je ovaj posao postao unosan, najbolje pokazuju najnoviji podaci američkog farmaceutskog giganta „Eli Lilly“, objavljeni danas, 29. oktobra.

Samo od prodaje dva poznata leka, Mounjaro i Zepbound, kompanija je za tri meseca ostvarila prihod od čak 16,07 milijardi dolara.

To znači da su joj ovi lekovi, u proseku, donosili približno 175 miliona dolara prihoda dnevno.

A izgleda da se potražnja ne smanjuje. Naprotiv, kompanija očekuje da će do kraja godine ostvariti još bolje rezultate.

Jedan lek doneo više od 10 milijardi dolara

Prema podacima koje prenosi Rojters, prodaja leka Mounjaro u trećem tromesečju 2026. godine dostigla je neverovatnih 10,72 milijarde dolara.

U odnosu na isti period prošle godine, to je rast od čak 65 odsto.

Mounjaro se koristi za lečenje dijabetesa tipa 2, ali je veliku pažnju privukao i zbog efekta na smanjenje telesne težine.

Drugi lek iste kompanije, Zepbound, koji je u Sjedinjenim Američkim Državama odobren za regulisanje telesne težine kod određenih pacijenata, doneo je dodatnih 5,35 milijardi dolara.

Iza oba preparata nalazi se ista aktivna supstanca, tirzepatid, ali se njihova registrovana namena razlikuje od tržišta do tržišta.

Kada se saberu prihodi od ova dva leka, jasno je zašto je farmaceutska industrija toliko zainteresovana za ovo tržište.

Kompanija sada očekuje prihod od 92 milijarde dolara

Kompanija „Eli Lilly“ u trećem tromesečju ostvarila je ukupan prihod od 24,4 milijarde dolara, što je 39 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Drugim rečima, približno dve trećine ukupnog prihoda došlo je od prodaje Mounjara i Zepbounda.

Zbog ovakvih rezultata američki proizvođač povećao je procenu godišnjeg prihoda na između 91 i 92 milijarde dolara.

Investitori su odmah reagovali, pa su akcije kompanije porasle nakon objavljivanja rezultata.

Ipak, milijarde od prodaje ne predstavljaju čistu zaradu. Kompanija ima i velike troškove razvoja, proizvodnje i drugih poslovnih aktivnosti, a njen prijavljeni neto profit u trećem kvartalu iznosio je približno 6,45 milijardi dolara.

Zašto su svi toliko zainteresovani za ove injekcije?

Razlog nije teško razumeti.

Lekovi poput Mounjara i Zepbounda deluju na hormonske mehanizme koji učestvuju u regulisanju apetita i nivoa šećera u krvi. Kod odgovarajućih pacijenata mogu da doprinesu značajnom gubitku telesne težine.

Međutim, sve veća popularnost otvorila je i ozbiljna pitanja.

Koliko dugo ljudi treba da koriste ove lekove? Šta se dešava kada prestanu sa terapijom? I koliko će pacijenata uopšte moći da ih priušti?

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da lekovi za regulisanje telesne težine mogu biti važan deo lečenja gojaznosti, ali da nisu zamena za dugoročnu medicinsku brigu, pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.

Postoji i rizik od neželjenih efekata, među kojima su mučnina, povraćanje i druge digestivne tegobe, a kod pojedinih pacijenata mogu se javiti i ozbiljnije komplikacije.

Zato o njihovoj upotrebi treba da odlučuje lekar, a ne društvene mreže ili preporuka poznanika.

Farmaceutski giganti već spremaju sledeće lekove

Dok se sadašnje injekcije prodaju u milijardama dolara, kompanije već razvijaju nove preparate.

„Eli Lilly“ je na tržište uveo i tabletu Foundayo namenjenu lečenju gojaznosti u SAD, ali su njeni rezultati za sada znatno skromniji.

Prodaja ovog leka u trećem kvartalu iznosila je 184 miliona dolara, manje nego što su analitičari očekivali.

Kompanija istovremeno razvija i druge terapije, uključujući retatrutid, lek koji je još u fazi regulatorne pripreme.

To pokazuje da se tržište lečenja gojaznosti brzo menja i da se proizvođači bore za što veći deo sve unosnijeg posla.

Ko će na kraju moći da plati lečenje?

Dok farmaceutske kompanije beleže rekordne prihode, ostaje pitanje dostupnosti ovih terapija.

Za mnoge pacijente njihova cena predstavlja ozbiljnu prepreku, naročito kada je potrebno dugotrajno lečenje.

Svetska zdravstvena organizacija posebno upozorava da bi visoke cene i nejednaka dostupnost mogle da dovedu do situacije u kojoj savremeno lečenje gojaznosti neće biti jednako dostupno svima kojima je potrebno.

Jedno je, međutim, već jasno: lekovi za dijabetes i gojaznost postali su jedan od najvećih poslova savremene farmaceutske industrije. A kada samo dva preparata za tri meseca donesu više od 16 milijardi dolara prihoda, jasno je koliki se novac okreće na ovom tržištu.