Posle 17 godina života i rada u Nemačkoj, jedan lekar specijalista odlučio je da napusti bolnicu u Kelnu i vrati se u rodnu Grčku. Iza sebe ostavlja uspešnu profesionalnu karijeru, ali i naporne radne nedelje tokom kojih je, zajedno sa dežurstvima, radio i do 80 sati.

Sada se priprema za otvaranje privatne ordinacije, sa željom da pacijentima posveti više vremena i drugačije organizuje svoj posao. Kako je objasnio za nemačke medije, odluku o povratku doneo je nakon što je počeo da preispituje svoje prioritete i razmišlja o tome kako želi da živi u budućnosti.

Porodica i prijatelji nalaze mu se u Grčkoj, a posle gotovo dve decenije provedene u inostranstvu poželeo je da ponovo bude bliže ljudima koji su mu važni.

„Preispitao sam svoje prioritete. Porodica i prijatelji žive mi u Grčkoj i želim ponovo da živim u svojoj domovini. Profesionalno sam u Nemačkoj mnogo postigao. Istovremeno, počeo sam da razmišljam o tome kako zamišljam svoj budući život. Želim drugačije da organizujem svoj rad“, rekao je lekar.

„Morao sam da se zapitam zašto radna nedelja traje toliko dugo“

Lekar ističe da njegova odluka nije kritika nemačkog zdravstvenog sistema. Bolničko lečenje pacijenata ocenjuje kao odlično, ali ukazuje na veliko opterećenje kojem su izloženi lekari i drugi zdravstveni radnici.

„Bilo je nedelja u kojima sam radio između 60 i 80 sati, uključujući dežurstva. Nisam napustio Nemačku zato što više nisam želeo da radim, ali u jednom trenutku morao sam da se zapitam zašto radna nedelja mora da obuhvata toliko sati“, objasnio je.

Uprkos zahtevnom tempu rada, na godine provedene u Nemačkoj gleda sa zadovoljstvom. Tamo je stekao obrazovanje, iskustvo i profesionalne kvalifikacije koje sada nosi sa sobom, ali i prijateljstva koja želi da sačuva.

„Veoma sam zadovoljan obrazovanjem i karijerom koju sam ostvario u Nemačkoj. Osim toga, nosim mnogo lepih ličnih uspomena, a stekao sam i iskrena prijateljstva“, naveo je.

Svakom pacijentu želi da posveti od 30 do 45 minuta

Po povratku u Grčku, lekar priprema otvaranje sopstvene privatne ordinacije. Jedan od njegovih glavnih ciljeva jeste da svakom pacijentu posveti između 30 i 45 minuta.

Toliko vremena, kako objašnjava, trebalo bi da omogući detaljniji razgovor o tegobama, razmatranje mogućnosti lečenja i bolje upoznavanje sa potrebama pacijenata.

„Važno mi je da izgradim poverenje i pružim kvalitetnu medicinsku negu. Želim da organizujem svoj rad onako kako smatram da je ispravno“, rekao je.

Ipak, otvaranje privatne ordinacije donosi i nove obaveze. Za razliku od rada u bolnici, sopstvena praksa zahteva da samostalno organizuje poslovanje i preuzme odgovornost za administrativne poslove.

Zbog toga je svestan da povratak u domovinu ne znači automatski i kraće radno vreme.

Povratak ne znači da će raditi manje

Lekar ne krije da će pokretanje privatne ordinacije predstavljati izazov. Pored rada sa pacijentima, moraće da se bavi i organizacijom poslovanja, što može zahtevati dodatno vreme i trud.

Ipak, nada se da će mu samostalno organizovanje rada omogućiti bolju ravnotežu između profesionalnih obaveza i privatnog života.

„Vođenje sopstvene ordinacije znači da mnoge stvari morate sami da organizujete i preuzmete odgovornost za administraciju. To će sigurno biti izazov. Ipak, nadam se da će mi omogućiti da bolje organizujem posao i uspostavim dobru ravnotežu. I u Grčkoj je moguće raditi 80 sati nedeljno. To je nešto što želim da izbegnem“, zaključio je lekar.

Njegova odluka tako ne predstavlja odustajanje od medicine niti od karijere koju je godinama gradio u Nemačkoj. Naprotiv, želi da stečeno znanje nastavi da koristi u svojoj zemlji, ali pod uslovima koji će mu omogućiti da više vremena posveti pacijentima, porodici i životu van posla.