Donald Tramp doživeo je jedan od najvećih političkih udaraca u svom drugom predsedničkom mandatu. Demokrate su preuzele kontrolu nad oba doma američkog Kongresa, a predsednik je već najavio da je spreman da koristi pravo veta. Ono što se dogodilo u Americi nije samo pobeda opozicije. U trenutku kada svet potresaju ratovi, skupa energija i ekonomska neizvesnost, najveća svetska sila ulazi u period u kojem će donošenje važnih odluka biti znatno teže. A posledice bi mogla da oseti i Srbija.
„Imam najmoćnije ovlašćenje, a ono se zove veto“, poručio je Donald Tramp u razgovoru za CBS, još pre nego što su zatvorena biračka mesta.
Ta rečenica danas zvuči mnogo ozbiljnije nego u trenutku kada je izgovorena.
Američki birači su 3. novembra demokratama dali većinu u Predstavničkom domu i Senatu, a republikanci su izgubili kontrolu nad Kongresom. Tramp ostaje u Beloj kući, ali od januara 2027. godine više neće moći da računa na dosadašnju parlamentarnu podršku.
Za njegove političke protivnike ovo je velika pobeda. Međutim, iz ugla funkcionisanja države i međunarodne stabilnosti, situacija je mnogo složenija.
Amerika sada dobija dva suprotstavljena centra političke moći. Jedan u Beloj kući, drugi na Kapitol hilu. A kada se oni ne slažu, posledice se ne zaustavljaju na američkim granicama.
Tramp već otkrio kako će odgovoriti demokratama
Američki predsednik nije dugo čekao da objasni kako namerava da se postavi prema novoj većini.
U razgovoru za CBS najavio je da će, ukoliko bude potrebno, koristiti pravo veta na zakone koje mu pošalju demokrate.
„Istorijski gledano, stavite veto nekoliko meseci, a onda oni dođu i kažu: Moramo da napravimo dogovor“, objasnio je Tramp, pokazujući da računa na pregovore pod pritiskom.
Posle izbora čestitao je demokratama, ali je poručio i da bi republikanci ostvarili ubedljivu pobedu da se on lično nalazio na glasačkom listiću.
Tramp, dakle, ne pokazuje nameru da odustane od svoje politike.
Sa druge strane, demokratski lider Hakim Džefris već je najavio drugačije prioritete.
„Ovo su izbori za promene. Moramo da donesemo velike promene. Stvari ne funkcionišu“, poručio je Džefris, obećavajući smanjenje životnih troškova i utvrđivanje odgovornosti za korupciju.
Upravo tu počinje problem.
Demokrate mogu da blokiraju veliki deo Trampovih zakonskih predloga, pokreću parlamentarne istrage i otežavaju potvrđivanje njegovih kandidata za visoke državne funkcije. Predsednik, sa svoje strane, može da odbije njihove zakone.
U takvoj situaciji obe strane imaju dovoljno moći da sprečavaju jedna drugu, ali ne i da samostalno sprovedu sve što žele.
Prve posledice već se vide: Dolar pao, investitori uznemireni
Da izborni rezultat nije samo politička vest pokazala je i reakcija finansijskih tržišta.
Prema Rojtersu, američki berzanski fjučersi su pali, dolar je oslabio, dok su investitori počeli da traže sigurnost u državnim obveznicama i drugim tradicionalno sigurnijim ulaganjima.
Dodatnu nervozu izazvala je mogućnost strože regulative za velike tehnološke kompanije, posebno u oblasti veštačke inteligencije.
Zašto je to važno?
Zato što kompanije, banke i investitori ne vole kada ne mogu da procene kakva će ekonomska pravila važiti narednih meseci.
Ukoliko se Bela kuća i Kongres budu sporili oko poreza, budžeta i državnog zaduživanja, to bi moglo da odloži pojedine investicione odluke.
Ipak, postoji i druga strana. Deo ekonomista smatra da bi podeljena vlast mogla da ograniči nekontrolisano povećanje državne potrošnje i smanji fiskalne rizike.
Zato kratkoročni pad tržišta ne znači automatski početak ekonomske krize.
Ali pokazuje koliko brzo politička neizvesnost u Vašingtonu može da se prenese na ostatak sveta.
Šta ako najmoćnija država na svetu ne može da donese odluku?
Ovo je možda najvažnije pitanje posle američkih izbora.
Sjedinjene Države nisu obična država čije unutrašnje političke nesuglasice ostaju isključivo domaći problem.
Od američkih odluka zavise finansiranje međunarodnih programa, bezbednosna saradnja, sankcije, trgovinski odnosi i deo vojne pomoći saveznicima.
Rojters je još pred izbore upozoravao da bi 2027. godina mogla da donese teške pregovore o američkom budžetu i limitu državnog zaduživanja.
Ako strane ne postignu dogovor o finansiranju, postoji rizik od delimičnog zatvaranja federalnih institucija.
To nije isto što i potpuni prestanak rada američke države, ali može da izazove zastoje u radu administracije i dodatno uznemiri investitore.
Za države koje zavise od američkih političkih i ekonomskih odluka, takva neizvesnost predstavlja problem.
Rusija i Ukrajina: Da li će sada biti teže postići dogovor?
Promena većine u Kongresu posebno bi mogla da utiče na američku politiku prema Rusiji.
Demokrate uglavnom zastupaju čvršći pristup sankcijama Moskvi i podršci Ukrajini, dok je Tramp više puta insistirao na potrebi da se pronađe pregovaračko rešenje.
Nova većina mogla bi da pojača kontrolu nad eventualnim ublažavanjem sankcija i da zahteva dodatnu vojnu ili finansijsku pomoć Ukrajini.
Za pristalice takvog pristupa to bi predstavljalo snažniju podršku Kijevu.
Ali postoji i rizik da neslaganja između Kongresa i Bele kuće dodatno zakomplikuju pregovore i uspore odluke.
Tramp i dalje vodi američku diplomatiju, ali Kongres ima značajan uticaj na finansiranje i zakonski okvir sankcija.
Drugim rečima, čak i kada bi predsednik želeo da brzo postigne određeni međunarodni sporazum, morao bi da vodi računa o tome da deo njegove realizacije može zahtevati podršku Kongresa.
Iran: Politički sukob može promeniti tok rata
Ni rat sa Iranom neće ostati po strani.
Demokrate su tokom kampanje kritikovali troškove sukoba i tražili snažniji nadzor nad vojnim operacijama.
Danija Arajsi, analitičarka instituta New Lines, ocenila je za Radio Slobodna Evropa da bi rezultati izbora mogli da podstaknu Trampovu administraciju da intenzivnije traži izlaz iz rata diplomatskim putem.
Međutim, upozorila je i na drugu mogućnost: Teheran bi mogao da proceni da je američkom predsedniku sada teže da nastavi dosadašnju politiku i da zbog toga zauzme tvrđi stav u pregovorima.
To je važan detalj.
Slabija politička pozicija američkog predsednika ne mora automatski da znači brži mir.
Ponekad suprotna strana može da zaključi da nema razloga da žuri sa ustupcima.
Upravo zato izborni rezultat otvara dodatna pitanja o odnosima velikih sila.
A Srbija? Ovde stvari postaju mnogo konkretnije
Na prvi pogled, američki izbori deluju kao događaj koji se nas ne tiče previše.
Međutim, dovoljno je pogledati problem Naftne industrije Srbije da bi bilo jasno koliko odluke iz Vašingtona mogu da utiču na svakodnevni život u Srbiji.
Američko Ministarstvo finansija produžilo je 30. oktobra dozvolu za rad NIS-a do 11. decembra 2026. godine.
Time je omogućen nastavak poslovanja kompanije, uključujući preradu nafte i snabdevanje tržišta.
To je naročito važno pred zimsku sezonu.
Ali pitanje dugoročnog rešenja još nije zatvoreno.
Licencu izdaje američka izvršna vlast, a ne Kongres, tako da demokratska pobeda sama po sebi ne znači njeno ukidanje.
Ipak, ako nova većina bude insistirala na strožem sprovođenju sankcija povezanih sa Rusijom, političko okruženje za pregovore o energetskim kompanijama moglo bi da postane složenije.
Za Srbiju bi to značilo dodatnu neizvesnost u oblasti koja neposredno utiče na privredu, transport i snabdevanje gorivom.
A upravo je energetska stabilnost jedno od pitanja u kojima male države posebno osećaju posledice sukoba velikih sila.
Kosovo: Zašto Srbija ne može da računa samo na dogovor sa Belom kućom?
Drugo važno pitanje jesu odnosi Beograda i Prištine.
U Srbiji se američka politika često posmatra kroz predsednika SAD, ali Kongres ima važnu ulogu u oblikovanju dugoročnih spoljnopolitičkih stavova.
U američkom zakonodavstvu iz decembra 2025. već postoji odredba koja podržava sveobuhvatan konačni sporazum između Beograda i Prištine zasnovan na međusobnom priznanju.
To znači da promena većine u Kongresu ne mora da donese novu politiku prema Kosovu, ali nova većina može da pojača nadzor nad njenim sprovođenjem.
Za Beograd je zato važno da održava kontakte i sa administracijom i sa predstavnicima obe stranke u Kongresu.
Upravo je tu značaj saradnje sa američkim kongresmenima koji se bave Srbijom i Zapadnim Balkanom.
Kada predsednik i Kongres imaju različite prioritete, direktan politički dogovor sa Belom kućom nije uvek dovoljan da bi se obezbedila dugoročna podrška određenom rešenju.
Može li Srbija ekonomski da oseti američku blokadu?
Može, ali ne nužno odmah i ne samo kroz direktne odnose sa Amerikom.
Srbija je snažno povezana sa privredom Evropske unije.
Ako bi politički sukobi u Vašingtonu izazvali ozbiljnije potrese na međunarodnim finansijskim tržištima, otežali trgovinu ili usporili evropsku ekonomiju, posledice bi mogle da se prenesu i na domaće izvoznike.
U takvim okolnostima kompanije opreznije ulažu, odlažu širenje proizvodnje i preispituju planove zapošljavanja.
Za građane bi najosetljiviji mogli da budu eventualni poremećaji cena energije i uvoznih proizvoda.
To, naravno, ne znači da će se takav scenario sigurno dogoditi.
Ali pokazuje zbog čega politička stabilnost Amerike ima ekonomski značaj i za države koje su hiljadama kilometara udaljene od Vašingtona.
Da li je pobeda demokrata zaista dobra vest?
Odgovor zavisi od toga koje se posledice posmatraju.
Za veliki broj američkih birača promena većine predstavlja mogućnost da Kongres snažnije kontroliše predsednika.
Prema podacima izlaznih anketa koje prenosi Rojters, oko 70 odsto birača želelo je snažniju kontrolu predsedničke vlasti.
Sa tog stanovišta, rezultati izbora predstavljaju funkcionisanje sistema u kojem nijedna politička institucija nema neograničenu moć.
Međutim, postoji i ozbiljan rizik od političke blokade.
Ako Bela kuća i Kongres budu više vremena trošili na međusobne sukobe nego na postizanje dogovora, važne odluke o ekonomiji, energetici i međunarodnoj bezbednosti mogle bi da kasne.
U trenutku kada se vode veliki ratovi i kada su međunarodna tržišta osetljiva na svaku novu krizu, to nije beznačajan problem.
Tramp je izgubio kontrolu nad Kongresom, ali nije izgubio predsednička ovlašćenja. Demokrate su osvojile većinu, ali nisu dobile mogućnost da samostalno sprovode sve svoje odluke.
Između te dve činjenice nalazi se najveći izazov koji Ameriku čeka u naredne dve godine.
A Srbija, kao i ostatak sveta, moraće pažljivo da prati ne samo šta Tramp govori već i šta Vašington zaista može da sprovede.
Jer kada se u Americi ne postigne politički dogovor, posledice ponekad stižu mnogo dalje od Kapitol hila.
Komentari (0)