Mladić je ruiniranu kuću kupio za svega 3.000 evra.

 Njegov plan bio je da obnovi stare kamene zidove i postepeno izgradi još jedan sprat, koristeći tutorijale sa interneta. Tako je naučio čak i kako da prvi put pripremi cement.

Ipak, njegov projekat postao je poznat na internetu zahvaljujući neočekivanom otkriću. Virhilio je pronašao novčić star gotovo 300 godina, poznat kao maravedí, koji potiče iz vremena vladavine španskog kralja Filipa V. 

On je, naime,  kako bi proverio stanje zemljišta i temelja, unutar objekta koristio detektor metala. Upravo tako je pronašao istorijski novčić. Nije poznato koliko dugo je bio zakopan u zemlji. Stručnjaci procenjuju da je iskovan oko 1740. godine, što znači da je star približno 286 godina.

Trideset četiri maravedija odgovarala su vrednosti jednog španskog reala, dok je 512 maravedija činilo jedan pezos. Preračunato u današnje vrednosti, taj iznos odgovara približno 60 centi do jednog evra.

Bakarni novčići u apoenima od dva i četiri maravedija nekada su bili veoma rasprostranjeni.

Danas vrednost ovakvog novčića među kolekcionarima u velikoj meri zavisi od njegovog stanja očuvanosti. Prema nekim procenama, oštećen primerak mogao bi da vredi između pet i 25 evra. S druge strane, retki ili veoma dobro očuvani primerci mogu dostići vrednost od nekoliko stotina evra.

novcic

Šest godina nakon kupovine kuće, Virhiliu je ostalo još mnogo posla do završetka renoviranja. Ipak, nije odustao od svojih prvobitnih planova.

Želi da napuštenu građevinu pretvori u energetski nezavisan dom, opremljen solarnim panelima, sistemom za prikupljanje kišnice i grejanjem na drva.

Radovi, međutim, napreduju sporo. Dobijanje potrebnih dozvola, povrede zbog kojih je morao privremeno da prekine renoviranje, kao i poteškoće koje donosi gradnja usred planina, znatno su produžili čitav projekat.

Uprkos svemu, Virhilio ne razmišlja o odustajanju. Odlučan je da ovoj građevini sa dugom istorijom udahne novi život. Dok brojne stare kamene kuće ostaju napuštene i postepeno nestaju pod rastinjem, njegov projekat pokazuje da i građevine stare nekoliko stotina godina mogu dobiti novu priliku, piše Observator.