Ipak, kada se gosti raziđu i svečanost prođe, mnoge domaćice suočavaju se sa istom dilemom – šta uraditi sa preostalim slavskim žitom i da li je ispravno baciti ga ili dati životinjama?

Običaji se razlikuju od kraja do kraja Srbije. Dok u pojedinim porodicama žito nakon slave pojedu ukućani, u nekim krajevima nosi se na groblje, a u pojedinim selima postoji i običaj da se daje domaćim životinjama, uz verovanje da će to doneti napredak domaćinstvu.

Međutim, sveštenik Branislav Miljković iz Hrama Svete Petke u Ovči podseća da prema slavskom žitu, kao i prema svakoj drugoj hrani, treba postupati pažljivo i sa poštovanjem.

Koliko žita treba pripremiti za slavu?

Otac Branislav posebno je ukazao na jednu čestu grešku domaćica, naročito onih koje tek počinju da pripremaju krsnu slavu.

Kako objašnjava, važno je unapred proceniti koliko će gostiju doći i prema tome odrediti količinu žita.

„Domaćica bi trebalo da napravi onoliko slavskog žita koliko očekuje gostiju“, savetuje sveštenik.

Prema njegovim rečima, nema potrebe pripremati ogromnu činiju ukoliko se očekuje manji broj gostiju, a zatim razmišljati šta uraditi sa velikom količinom preostale hrane.

Isto pravilo trebalo bi primenjivati i na ostala jela koja se pripremaju za slavsku trpezu. Hranu ne treba nepotrebno gomilati, a posebno je ne treba bacati.

Kada je najbolje pripremiti slavsko žito?

Jedno od čestih pitanja među domaćicama jeste i kada bi trebalo skuvati žito – dva dana pre slave, dan ranije ili na sam dan praznika.

Otac Branislav smatra da je najpraktičnije pripremiti ga dan pre slave. Na taj način domaćini imaju dovoljno vremena da završe pripreme, dok na sam dan slave mogu da se posvete odlasku u crkvu, prisustvovanju liturgiji, osvećenju i rezanju slavskog kolača.

Tako se izbegava nepotrebna žurba, a svi važni običaji mogu da se obave na miru.

Da li se slavsko žito sme davati životinjama?

Posebnu pažnju sveštenik je posvetio pitanju koje često izaziva nedoumice. U pojedinim delovima Srbije postoji običaj da se preostalo žito daje domaćim životinjama, ali otac Branislav podseća da je reč o osveštanoj hrani koja ima posebno značenje u pravoslavnoj tradiciji.

„Slavsko žito je jako važno kao simbol vaskrsenja. S obzirom na to da je osveštano, nema potrebe davati ga životinjama u domaćinstvu. Najbolje bi bilo pojesti ga sutradan ili podeliti sa pojedincima ili porodicama koje su slabijeg imovinskog stanja“, objasnio je sveštenik.

Slavsko žito, odnosno koljivo, simbolizuje vaskrsenje i večni život, zbog čega zauzima posebno mesto u obeležavanju krsne slave.

Poruka sveštenika domaćinima jeste da se prema slavskom žitu odnose sa poštovanjem, da pripremaju količinu u skladu sa brojem gostiju i da višak, umesto bacanja, podele sa drugima.