Godine, obrazovanje, poslovni uspesi i društveni status ne moraju nužno da budu pokazatelji lične zrelosti. Ona se ne stiče automatski protokom vremena, već se razvija kroz upoznavanje sebe, odnose sa drugima i spremnost da preuzmemo odgovornost za sopstvene postupke.

O zreloj ličnosti govorio je i akademik Vladeta Jerotić, poznati psihijatar, psihoterapeut, filozof, pisac i profesor. U knjizi „Čovek i njegov identitet” bavio se osobinama koje su važne za lični razvoj, ističući značaj ljubavi, samokontrole, odgovornosti i unutrašnje slobode.

1. Umemo da volimo drugog, a ne samo ono što dobijamo od njega

Jedan od važnih pokazatelja zrelosti jeste sposobnost da drugu osobu prihvatimo kao zasebnu ličnost, sa sopstvenim željama, potrebama, manama i stavovima.

Ponekad mislimo da nekoga volimo, a zapravo smo vezani za pažnju, sigurnost ili osećaj vrednosti koji nam ta osoba pruža. Zrela ljubav podrazumeva razumevanje, podršku, spremnost na kompromis i prihvatanje činjenice da druga osoba ne mora uvek da razmišlja kao mi.

To, međutim, ne znači da treba da zanemarimo sebe ili trpimo poniženje. Naprotiv, zdrava ljubav podrazumeva ravnotežu između brige o drugome i poštovanja sopstvenih granica.

2. Ne dozvoljavamo da nas vode trenutni nagoni i impulsi

Svako od nas ponekad oseti bes, ljubomoru, strah ili nestrpljenje. Razlika je u tome kako reagujemo na ta osećanja i da li dozvoljavamo da ona upravljaju našim ponašanjem.

Emocionalno zrela osoba ume da zastane pre nego što nešto kaže ili uradi, razmisli o mogućim posledicama i izbegne impulsivne reakcije zbog kojih bi kasnije mogla da zažali.

Samokontrola ne znači potiskivanje emocija niti pretvaranje da nas ništa ne pogađa. Ona podrazumeva da prepoznamo šta osećamo i odlučimo kako ćemo se ponašati, umesto da automatski reagujemo na svaki unutrašnji impuls.

Isto važi i za svakodnevne odluke: važno je razlikovati ono što trenutno želimo od onoga što je dugoročno dobro za nas.

3. Imamo zrelu savest i ne bežimo od odgovornosti

Zrela savest podrazumeva sposobnost da prepoznamo sopstvene greške, prihvatimo odgovornost i pokušamo da ispravimo ono što smo učinili.

Umesto da traži izgovore ili prebacuje krivicu na okolinu, zrela osoba ume da prizna da je pogrešila, izvini se i iz neprijatnog iskustva izvuče pouku.

Važno je i razumeti da greška ne znači da smo loši ljudi. Niko nije bezgrešan, a lični razvoj podrazumeva da prihvatimo svoje nesavršenosti bez opravdavanja postupaka kojima smo povredili druge.

Preterana krivica i stalno osuđivanje sebe ne vode nužno ka većoj odgovornosti. Zrelost se ogleda u tome da umemo da sagledamo svoje postupke, prihvatimo njihove posledice i pokušamo da budemo bolji.

4. Znamo da se zauzmemo za sebe bez besa i nasilja

Sposobnost da jasno izrazimo svoje mišljenje i zaštitimo sopstvene granice još je jedan važan pokazatelj zrelosti.

Neki ljudi iz straha od sukoba teško odbijaju zahteve drugih, prećutkuju nezadovoljstvo i pristaju na ono što im ne odgovara. Drugi, pak, na svako neslaganje reaguju besom, uvredama ili potrebom da dominiraju.

Zrela osoba nastoji da pronađe ravnotežu između ova dva ponašanja. Ona ume da kaže „ne”, izrazi nezadovoljstvo i odbrani svoje stavove, a da pritom ne ponižava druge i ne koristi ljutnju kao sredstvo kontrole.

Zauzeti se za sebe ne znači pobediti u svakoj raspravi. Ponekad je upravo sposobnost da mirno objasnimo svoj stav i prihvatimo da se nećemo u svemu složiti znak unutrašnje sigurnosti.

5. Nezavisni smo i slobodni, ali prihvatamo odgovornost

Poslednja osobina povezuje prethodne pokazatelje zrelosti: sposobnost da budemo svoji, donosimo odluke i prihvatimo njihove posledice.

Nezavisnost ne znači da nam drugi ljudi nisu potrebni. Ljubav, bliskost, prijateljstvo i pripadnost važan su deo života. Međutim, zrela osoba ne zasniva svoju vrednost isključivo na tuđem mišljenju i odobravanju.

Ona može da voli porodicu, poštuje prijatelje i prihvata savete, a da pritom ne odustaje od sopstvenog identiteta i ne prepušta drugima da odlučuju umesto nje.

Unutrašnja sloboda znači da ne moramo svima da se dopadnemo i da imamo pravo na sopstvene izbore. Istovremeno, ona podrazumeva spremnost da preuzmemo odgovornost za posledice svojih odluka.

Zrelost, dakle, nije pitanje godina, već načina na koji volimo, reagujemo, preuzimamo odgovornost i odnosimo se prema sebi i drugima. Ona se ne postiže jednom zauvek, već se razvija kroz iskustvo, preispitivanje i spremnost da učimo iz sopstvenih grešaka.