Na ovom prostoru smenjivali su se različiti narodi i epohe, a tragovi sahranjivanja povezuju rimsko doba, srednji vek i savremeno vreme.

Prema objašnjenju meštanina Velimira Trailovića, koji je istraživao ovu pojavu, najstariji sloj potiče iz perioda od drugog do šestog veka, kada je ovde postojalo rimsko groblje. Slovenska nekropola vezuje se za kasniji period, dok je treći sloj nastao sa razvojem današnjeg Prahova. Kontinuitet korišćenja ovog prostora čini lokalitet zanimljivim.

Groblje je poznato i po porodičnim grobnicama. Umesto uobičajenih nadgrobnih spomenika, mnoge izgledaju poput malih crkava, sa kupolama, ukrasima i staklenim detaljima. Meštani navode da je gradnja raskošnijih porodičnih kripti naročito počela kada su se ljudi vraćali iz inostranstva.

Izgradnja takvih večnih kuća danas može da zahteva velika ulaganja. Prema Trailovićevim rečima, samo vrata pojedinih grobnica koštaju 1.000 evra ili više, dok porodice za čitave objekte izdvajaju i desetine hiljada evra. Vremenom je izgled grobnice postao i pitanje prestiža, pa svaka porodica nastoji da njen spomenik bude poseban.

Prahovo, međutim, nije zanimljivo samo zbog savremenih grobnica. Na lokalitetu su pronađeni ostaci rimskih zidova, grobnica i keramičkih urni, dok slovenski sloj svedoči o starijim pogrebnim običajima. Zbog isprepletanih istorijskih tragova, nekropola ima značajnu kulturnu i istorijsku vrednost.

dd

Trailović navodi i da su pre Drugog svetskog rata na groblju postojale svega dve grobnice. Veća gradnja počela je kasnije, kada su se meštani koji su radili u inostranstvu vraćali u rodni kraj. Svaka nova građevina dobila je drugačiji izgled, u skladu sa željama i mogućnostima porodice.

Meštani su ponosni na mesto koje istovremeno čuva uspomenu na različite epohe i pokazuje kako se običaji sahranjivanja menjaju kroz vekove.