1979 godine, studentkinja iz Prištine po imenu Sanije Hiseni imala je privilegiju da predstavi poslednju štafetu mladosti Josipu Brozu Titu. Bila je to velika čast za nju, ali i za celu njenu generaciju, simbolizujući prenos generacijske palice i nadu u bolju budućnost. Tog sudbonosnog dana, na stadionu JNA, Sanije je Titu obratila na albanskom i na tadašnjem srpsko-hrvatskom jeziku, simbolično spajajući različite kulture i jezike u zajedničkom slavlju mladosti.
„Voljeni druže Tito, stotine hiljada ruku mladih nosilo je ovu štafetu do tebe putevima naše divne domovine sa našim najiskrenijim željama upućenim tebi od omladine, pionira i radnih ljudi, zbratimljenih naroda i narodnosti Jugoslavije koji žive svi kao jedan i svi iz jednog srca čestitamo ti. 87. rođendan. U ime slobode, u ime socijalizma, u ime samoupravljanja, u ime ravnopravnosti, u ime mira. Voljeni druže Tito, mi govorimo jezikom tvojim i srcem tvojim. Ovu zemlju i ovaj narod ništa ne može slomiti, ni danas ni sutra, nikada. Živeo nam dragi druže Tito, živeo i živeli uvek zajedno još puno proleća“, izgovorila je Sanije pred krcatim stadionom kojim se orilo „Tito, partija“. Od Tita je, već po običaju, nakon proslave dobila zlatan sat.
Međutim, ni u najluđim snovima nije mogla predvideti šta će se desiti nakon tog istorijskog trenutka. Nakon što je predala štafetu, obeleživši kraj jedne ere i početak nove, Sanije nije mogla slutiti kakvi izazovi je čekaju. Nakon Titove smrti 1980. godine, Jugoslavija se suočila sa sve većim političkim tenzijama, ekonomskim problemima i nacionalnim podjelama.
Štafeta mladosti, nekada simbol zajedništva i optimizma, postala je podsećanje na prošlost, na vreme kada su se snovi činili dostižni. Za Sanije i mnoge druge, predaja štafete bila je početak, ali i kraj jedne ere. Iako nije mogla predvideti šta će se desiti, nosila je sa sobom sećanje na taj trenutak, na nadu koja je jednom postojala.
_(1)_(1).png "HRVATSKIM PARAMA RUŠE SRBIJU Sad je sve jasno, opipljivi dokazi odakle stiže pomoć blokaderima")
Komentari (0)