Violinista, slikar, pesnik, kompozitor i doktorant međunarodnog prava — sve je to Milutin Popović Zahar. Ali za većinu ljudi njegovo ime zauvek će biti vezano za jednu od najvoljenijih pesama srpskog naroda – Vidovdan.

Pesma Vidovdan nastala je 1989. godine kao deo specijalnog projekta RTS-a povodom obeležavanja 600 godina od Kosovske bitke. Među deset pesama koje su naručene za tu priliku, Vidovdan je brzo izdvojila kao najposebnija – a kako kaže njen tvorac, inspiracija je bila doslovno božanska.

„Bio sam pozvan od strane direktora PGP-a koji mi je rekao da je sekretar patrijarha Pavla zamolio da se uradi deset pesama o Kosovu. Izbor je pao na mene. Ne znam ni sam zašto, bilo je tada mnogo dobrih kompozitora, ali sam ja dobio zadatak – i izgleda da sam opravdao poverenje“, rekao je Zahar u intervjuu za Telegraf.

Zanimljivo je da je Vidovdan nastao u samo pet minuta, ali nakon dana i dana unutrašnjeg previranja. „Tog dana sam osećao strašnu groznicu, nisam znao ni kako se zovem. Seo sam od besa na pod... i video lik patrijarha Pavla. Kao da mi je poslao poruku, preko neke sile Božanske. Za pet minuta sam napisao melodiju i sve strofe. Dva dana kasnije smo već krenuli sa snimanjem“, prisetio se Zahar.

Iako danas pesma neodvojivo ide uz glas Goce Lazarević, tadašnje Zaharove supruge, prvobitno je bila ponuđena Ani Bekuti i Vesni Zmijanac. Ipak, upravo je Goca svojom interpretacijom donela pesmi snagu i emociju zbog kojih je mnogi smatraju „drugom himnom“ Srbije.

Vidovdan je od tada postao mnogo više od pesme – postao je simbol, molitva i sećanje, koji se i danas peva na skupovima, slavama, parastosima i velikim praznicima.

Milutin Popović Zahar ostaje zapamćen kao jedan od najplodnijih autora domaće scene, autor hitova kao što su Vino točim, Neznanka, Mile voli disko, Čačak, Čačak, ali Vidovdan je, kako i sam priznaje, "najbolje što je uradio u životu".

Malo poznata činjenica je da Zahar potiče iz ugledne loze – njegov deda ujak bio je niko drugi do čuveni naučnik Jovan Cvijić. Rođen je u Tršiću, odrastao na verskim pesmama, i danas je član Srpske akademije inovativnih nauka (SAIN). Živi i stvara u Beogradu, a Vidovdan i dalje peva – kako on kaže – „pola sveta, ne samo Srbi“.