Vlaška magija je duboko ukorenjena u kulturi autohtonog stanovništva Istočne Srbije i poznata je po svojoj moći i uticaju na svakodnevni život.

Vlasi su starosedeoci Balkana, a naziv se javlja između 200. i 500. godine naše ere.

Njihova verovanja objedinjuju prehrišćanske i indoevropske elemente koji su bili prisutni na području između Morave, Timoka i Dunava.

Jedan od važnih delova vlaške magije su čini za ljubav.

Ljubav je bila ključna, naročito za mladu devojku, dok je brak bio važan za njene roditelje. Ritual je obično obavljan u praskozorje, kada svetlost počinje da probija najtamniji deo noći. Vračara bi se kretala prema potoku iz pravca istoka ka zapadu, držeći teglu meda u rukama.

Struk bosiljka bi koristila da prska vodu na teglu dok izgovara bajalicu. Med bi se zatim nanosio na usne i ruke naručioca kako bi se željena osoba „prilepila“. Pored meda, mnogi rituali uključuju crveni konac ili katanac, a za neverne supružnike, vradžbine su se često vezivale za životinje. Prevarena osoba bi bila poslana da potraži mačiće, kukavičja jaja, puževe ili šišmiše.

Verovalo se da mogu da otkriju sve što je zapisano u „Konđeju“, knjizi u kojoj demon sudbine piše ljudske životne puteve. Proročica bi pričala šta vas čeka i kako da se pripremite za to.

Uklanjanje uroka takođe je bio deo vlaške magije. Različiti su razlozi zbog kojih su ljudi bacali uroke, a najčešće su se primetili kod muškaraca, naročito kada bi došlo do problema sa potencijom. 

Vlasi veruju da život nakon smrti nastavlja u raju. Zbog toga je važno obaviti posebne obrede kako bi se pokojniku obezbedio put do večnog mira. Ovi obredi podrazumevaju paljenje sveća koje simbolizuju veličinu duše, a one gore sedam dana za pokojnikom. Ako osoba nosi sveću, to je znak da je vodi u raj. Ukoliko osoba umre bez sveće, to će učiniti crni petao za mušku osobu ili crna kokoška za žensku. 

BONUS VIDEO: