Dugo sam bila prijatelj sa njim. Zamišljala sam da je samo drug, ništa više. Bio je tu kad sam imala problem, kada sam se smejala ili kad sam se jednostavno osećala dosadno.

Ne znam tačno kad, ali počela sam da primećujem da je postao zahtevniji, da je postavio granice koje nisam očekivala.

I nije bilo odbojno, nije bio grub ni neljubazan.

Naprotiv, činilo mi se da sam se počela osećati pomalo, privučena. Možda je bilo zbog toga što nisam imala dečka neko vreme, možda je sve postalo jasnije, jer mi je počeo nedostajati.

Jednog

Napravio mi je kafu, kao i obično, ali ovog puta nešto je bilo drugačije. Pogledali smo se i sve je stalo.

Prošlo je kao varnica kroz vazduh i pre nego što sam shvatila šta se dešava, naša dinamika je postala bolja. Jednostavno smo se poljubili.

Bio je to trenutak koji sam čekala, ali nisam znala da je on taj.

Nisam ni shvatila da sam zapravo gledala nekog ko mi je bio najbolji prijatelj kao svog životnog saputnika.

Prošlo je mnogo vremena i nisam primećivala kako sam se zaljubila u njega, dok nisam pogledala drugim očima. Tada mi je postalo jasno da nije samo bio moj prijatelj, bio je nešto mnogo više.

Kada mi je kasnije rekao da je on promenio svoje ponašanje kako bih ga videla na taj način, bila sam impresionirana njegovom strpljivošću.

Sada shvatam da je on sve vreme čekao da se nešto promeni, da se probudim i shvatim.

Možda je i on to radio sa namerom, možda nije bilo slučajno, ali danas, kada gledam unazad, mogu da kažem da je vredelo.

BONUS VIDEO: