Ovo zabačeno

Život u Ušguliju nije nimalo lak, snežni pokrivač traje i do šest meseci godišnje, a put do sela tokom zime često postaje neprohodan. Zbog toga su njegovi stanovnici, njih oko 250, gotovo pola godine potpuno odsečeni od sveta. 

Uprkos surovim uslovima, meštani su poznati po svom ponosu, hrabrosti i istrajnosti. Govore svanskim jezikom, koji se razlikuje od gruzijskog, i uglavnom se bave stočarstvom i tradicionalnim zanatima. Njihov način života prenosi se s generacije na generaciju i  gotovo je nepromenjen vekovima.

Zbog jedinstvene kulture, autentične arhitekture i očuvane prirode, UNESCO je stavio Ušguli na listu Svetske baštine.

Poslednjih godina selo je postalo i prava turistička atrakcija za one koji traže prelepe pejzaže, istoriju i duh starih vremena.

Posetioci koji stignu do ovog zabačenog kraja mogu obići Etnografski muzej, kao i čuvenu kapelicu Lamaria iz 12. veka, ukrašenu prelepim freskama koje svedoče o bogatoj tradiciji i duhovnosti ovog kraja.

Dok većina sveta juri za modernim komforom, meštani ovog sela biraju jednostavan, ali dostojanstven život -  onaj u kojem vreme sporije teče, a mir i tišina imaju posebnu vrednost. (B 92)