U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, dan slave ne počinje u ponoć, već – prema crkvenom kalendaru – večernjom službom prethodnog dana. Ovaj duhovni početak praznika naziva se navečerje slave.

Mnogi vernici misle da slava počinje tek ujutru na dan svetitelja, ali crkveno pravilo jasno kaže da svetkovanje počinje već posle 16 časova prethodnog dana, kada se u hramovima služi svečano bdenije – molitva zahvalnosti i duhovna priprema za praznik.

Značaj navečerja

Navečerje nije samo formalni uvod u slavu, već trenutak duhovnog sabranja. Vernik prisustvuje službi, moli se i zahvaljuje Bogu i svom zaštitniku. Tada počinje blagodatni deo praznika – mir i molitveno raspoloženje koje se prenose i na slavsku trpezu kod kuće. Sveštenici ističu da navečerje nije deo narodnog običaja, već crkvenog ustrojstva koje ima duboko duhovno značenje.

Kako se obeležava u domu

Po povratku sa bdenija, domaćin priprema slavski kolač, vino i sveću koja će sutradan biti osveštana u crkvi. U nekim krajevima Srbije tada se simbolično postavlja hrana na trpezu – znak da je slava počela. Sve se obavlja u miru i tišini, jer se veruje da noć uoči slave treba provesti u molitvi i zahvalnosti.

Zašto je važno poštovati običaj

Navečerje podseća da slava nije samo gozba, već molitveni čin i izraz lične vere. Poštovanjem ovog trenutka, domaćin pokazuje da razume pravi smisao slave – povezivanje sa svetiteljem i Bogom.

Sveštenici često poručuju: „Ko slavi, dužan je da bude na bdeniju, jer mu tada počinje slava. Tek posle molitve i blagoslova dolazi radost domaće trpeze.”

U duhu naših predaka, prava slava ne počinje zvukom veselja, već molitvom i svetlom sveće. Navečerje je trenutak kada vera postaje blagodat.