Džon Bumpas Kalhoun, američki etolog i istraživač ponašanja, sproveo je jedan od najpoznatijih eksperimenata u oblasti psihologije i sociologije pod nazivom "Univerzum 25", koji je postao poznat kao "Mišja utopija".

Sprovodeći ovaj kontroverzni eksperiment tokom 1960-ih i 1970-ih, Kalhoun je želeo da stvori idealne uslove za miševe i prouči uticaj pretrpanosti na njihovo ponašanje. Iako su svi faktori za život bili obezbeđeni, hrana, voda, skloništa i odgovarajuća klima, na kraju je ovaj rajski uslov doveo do tragičnog društvenog kolapsa i izumiranja populacije.

 

 

u kojem su miševi imali sve što im je bilo potrebno za srećan život. Kavez u obliku kocke imao je 256 odvojenih "stanova" povezani mrežastim cevima, a početna populacija od osam albino miševa brzo se udvostručavala svakih 55 dana. Međutim, ubrzo su počeli da se pojavljuju problemi, jer kako je broj miševa rastao, tako su rasli i problemi u njihovom ponašanju.

Bez predatora, u savršenim uslovima, miševi su počeli da gube socijalnu strukturu. Mnogi su postali agresivni, dok su drugi postajali apatični, povlačeći se iz društva.

, početnoj harmoniji je došao kraj. Mužjaci koji nisu uspeli da se uklope postali su fizički neaktivni, dok su agresivni mužjaci napadali sve oko sebe, uključujući i ženke. Ovaj haos doveo je do porasta kanibalizma, smanjenja nataliteta i visoke smrtnosti odojčadi. Mladunci koji su preživeli postali su pasivni i odbijali su da se pare, povukavši se iz zajednice. Kroz nekoliko godina, unatoč idealnim uslovima, populacija miševa je izumrla.

Eksperiment "Univerzum 25" nije samo proučavao ponašanje miševa, već je postao simbol upozorenja za budućnost čoveka. Kalhoun je postavio pitanje, šta bi se desilo kada bi ljudska populacija prešla prag održivosti?

Da li bi pretrpanost mogla dovesti do sličnog kolapsa ljudske društvene strukture? Iako su uslovi u eksperimentu bili izuzetno povoljni za život miševa, činjenica je da prekomerno naseljavanje može imati destruktivne posledice na ponašanje i socijalnu interakciju.

Kalhounov eksperiment izazvao je veliku pažnju i postao simbol straha od prenatrpanosti, nasilja i opadanja moralnih vrednosti. Iako su njegovi nalazi bili zasnovani na ponašanju glodara, mnogi su ih interpretirali kao upozorenje za ljudsku budućnost. Autor Pol Erlih, u svojoj knjizi "Bomba populacije" iz 1968. godine, upozoravao je na opasnosti koje prekomerna populacija može doneti, a Kalhounovi eksperimenti su ih još snažnije osvetlili.

 

 

Međutim, iako su mnogi tumačili ovaj eksperiment kao predznak distopijskog društva, pokazalo se da ljudi nisu isti kao miševi. Kasniji eksperimenti su pokazali da pretrpanost u ljudskim društvima ne dovodi nužno do istih negativnih posledica. Ljudska vrsta je u stanju da razvije načine za prevazilaženje socijalnih problema, kao i da stvori strategije za preživljavanje u pretrpanim uslovima. Iako bi mogla postojati slična društvena napetost u uslovima prenatrpanosti, ljudi su sposobni da se prilagode i prevaziđu takve izazove.

Ipak, pitanje koje ostaje je, kako će ljudi reagovati u budućnosti ako se nastavi ubrzani rast populacije? Da li ćemo naučiti iz eksperimenata poput "Univerzuma 25" i razviti strategije koje će omogućiti da se izbegnu negativne posledice pretrpanosti?

S obzirom na to da tehnologija, obrazovanje i društvena odgovornost igraju ključnu ulogu u ovom procesu, možda ćemo, kao vrsta, moći da se nosimo sa izazovima koji dolaze.

BONUS VIDEO: