Pre par godina, radila sam kao pripravnik u jednoj ozbiljnoj firmi. Znate već, svi tamo deluju kao da su diplomirali na Harvardu, a ja sam se osećala kao lik iz komedije koji se greškom našao u pogrešnom filmu.

No, rešila sam da ostavim utisak!

"Pokaži šta znaš," rekao je, a ja sam to shvatila kao, "Impresioniraj me i dobićeš unapređenje odmah."

Radila sam na toj prezentaciji danima, pazeći na svaki detalj. Grafike, animacije, čak sam dodala neku motivacionu muziku u pozadini.

Bila sam ponosna na svoj rad i sigurna da će šef biti oduševljen.

Došao je dan sastanka. Ulazim u salu, svi ti ozbiljni ljudi sede i gledaju me. Srce mi lupa kao bubanj, ali rekla sam sebi: "Ti to možeš!"

Pritisnula sam dugme za početak prezentacije i umesto uvodne šeme, ekran počne da reprodukuje moj stari snimak sa rođendanske žurke.

Dakle, na ekranu, ispred svih mojih kolega i šefa, ja plešem kao banana uz neku latino pesmu.

Svi su zanemeli. Želela sam da se zemlja otvori i proguta me.

Šef je gledao u ekran, pa u mene, pa opet u ekran, dok sam ja panično pokušavala da ugasim video. Na kraju, uspeh da se vratim na prezentaciju, ali atmosfera je bila nepovratno upropašćena.

Posle sastanka šef mi je prišao, nasmejao se i rekao: "Nisam znao da imamo multitalentovanog pripravnika. Sledeći put molim te ponesi kostim."

Od tada pazim da proverim sve fajlove pre nego što ih otvorim pred publikom. A što se šefa tiče, nikada nije zaboravio moju "banana premijeru" i često me zove "naša žuta zvezda." 

BONUS VIDEO: