- Malo paprike, malo povrća, paradajza i krompira, da imam za mene. Bašta nije velika, ali je za mene dovoljna. Sama živim, ali komšiluk mi je mnogo dobar, svi smo kao jedna porodica. Ne mogu da ne radim, navikla sam celog života, a i prija mi, kaže ova vitalna baka za RINU.

Udovica je već skoro tri decenije, a iako su joj deca otišla svojim putem, ona je ostala verna porodičnom ognjištu. Živi sama, ali uz dobre komšije i redovne posete dece i unuka, nikada se ne oseća usamljeno.

- Imam dve kćerke, unuke, praunuke.. obilaze me, to mi je najvažnije. Donesu mi sve što mi treba, ali ja volim sama da sredim svoje dvorište. Polako ja to sve, niko me ne juri. Kad stignem – stigla sam. Dok mogu, ja ću da radim i da se borim. To mi daje snagu. Kičma mi je malo oslabila, ali nikada ne bih mogla samo da sedim i ležim, pa radim koliko mogu, dodaje baka Radosija

Iako je život nije mazio,

BONUS VIDEO