Takođe, kako dodaju iz resornog ministarstva, usvojenim Zakonom o visokom obrazovanju unapređuje se relevantnost visokog obrazovanja, jača autonomija univerziteta i doprinosi daljoj internacionalizaciji visokog obrazovanja.

Budžetska sredstva uvećana za 20 odsto

"Usvojenim Zakonom povećavaju se za 20 odsto, odnosno za 12 milijardi dinara, budžetska sredstva za visoko obrazovanje što je u skladu sa četvrtim zahtevom studenata. Takođe, predviđa se i izdvajanje sredstava koja će u celosti pokrivati stalne troškove visokoškolskih ustanova, veća izdvajanja za troškove materijala za visokoškolske ustanove, kao i pokrivanje u celosti troškova za druga primanja zaposlenih, u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za visoko obrazovanje", stoji u saopštenju.

"Pored toga, osnovica za plate u visokom obrazovanju izjednačuje se sa osnovicama plata zaposlenih na ostalim nivoima obrazovanja od 1. januara 2026. godine, a već su obezbeđena dodatna sredstava u iznosu od 5,7 milijardi dinara za povećanje plata zaposlenih u visokom obrazovanju za 15,97 odsto, od marta ove godine, kroz izmenu uredbi kojima se utvrđuju koeficijenti za obračun i isplatu plata zaposlenih u visokom obrazovanju", dodaje se.

Školarine će biti umanjene za 50 odsto

Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju predviđaju umanjenje školarina za 50 odsto direktnom refundacijom sredstava iz budžeta samofinansirajućim studentima državnih visokoškolskih ustanova.

"Usvojenim zakonom prvi put se uvodi obaveza države da obezbedi sredstva i za troškove akreditacije studijskih programa i ustanova u Republici Srbiji, kao i troškove relevantnih međunarodnih akademskih akreditacija", navodi se u saopštenju.

Takođe, dopunama Zakona uvode se mikrokredencijali (mali programi studija koji imaju jasno definisanu strukturu, svrhu i ishode učenja), radi stručnog osposobljavanja lica sa stečenim srednjim ili visokim obrazovanjem, u skladu sa potrebama tržišta rada, kao programi obrazovanja tokom čitavog života.

"U cilju jačanja uticaja uposlenih na visokoškolskim ustanovama, Zakon predviđa smanjenje učešća predstavnika osnivača u organima upravljanja sa 30 odsto na 25 odsto u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 odsto umesto dosadašnjih 55 odsto. Procenat učešća predstavnika studenata u savetu nije menjan, odnosno ostao je 15 odsto", dodaje se.

Izmenama se skraćuje mandat organa upravljanja sa četiri na tri godine. Sadržaj Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju utvrđen je u saradnji sa predstavnicima akademske zajednice, odnosno sa predstavnicima Univerziteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Nišu, Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Državnog univerziteta u Novom Pazaru, Univerziteta umetnosti u Beogradu, kao i sa predstavnicima Ministarstva finansija i Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, a kao nastavak mnogo šire diskusije sa svim akterima u visokom obrazovanju kroz rad Radne grupe za analizu trenutnog stanja finansiranja visokog obrazovanja i za izradu nacrta zakona o visokom obrazovanju, koju je imenovala Vlada Republike Srbije 25. jula 2024. godine.

BONUS VIDEO