Turistička sezona se zahuktava. Puni trgovi, plaže i turističke atrakcije privlače turiste - ali i džeparoše. Novčanik, telefon ili pasoš mogu da nestanu za svega nekoliko sekundi. Kako osigurati da odmor ne postane neprijatno iskustvo.

Dok turisti obilaze znamenitosti i fotografišu se za uspomenu, džeparoši čekaju trenutak njihove nepažnje. Najčešće deluju u gužvama -  na aerodromima, autobuskim i železničkim stanicama, u javnom prevozu i na prometnim turističkim lokacijama. Njihov cilj su najčešće novac, mobilni telefoni i lična dokumenta.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA, Aleksandar Seničić, kaže da se dešavalo da lopovi obiju apartmane. Savetuje da ljudi koji borave u parteru nikada ne ostavljaju otvorena vrata i mrežu za komarce, već da ih zatvore i upale klimu. 

- Imali smo grupu kriminalaca iz jedne susedne zemlje koji su koristili sprej za omamljivanje. Kroz ta vrata uspavljivali su ljude i uzimali sve što je vredno. Kada ste u apartmanima, uvek u blizini postoji neki hotel sa sefovima koji nisu skupi - koštaju oko jedan do dva evra dnevno - navodi Seničić.
Italija je jedna od najposećenijih destinacija naših turista, ali i zemlja gde se često upozorava na džeparenje. U gradovima poput Rima, Milana i Vencije, najkritičnije tačke su javni prevoz i turističke atrakcije. 

- Broj džeparenja i krađa otimanjem torbi i ranaca u Italiji poslednjih godina beleži značajan porast, naročito u velikim gradovima, turističkim zonama, trgovinskim ulicama i javnom prevozu - ističe Sanja Lučić, dopisnica RTS-a iz Italije.

Prema podacima italijanskog zavoda za statistiku, oko 5,3 odsto građana velikih gradova u Italiji bilo je žrtva džeparenja, što je više nego dvostruko u odnosu na nacionalni prosek. 

- Više od jedne trećine osoba koje čine ova krivična dela su strani državljani - njih 34,7 odsto i to bez dozvole boravka. Na udaru su najčešće turisti, a gužve u istorijskim centrima, na železničkim stanicama i u javnom prevozu predstavljaju idealne uslove za džeparoše - navodi Lučićeva.

Ukraden pasoš, novčanik ili telefon ne znači kraj putovanja. Ako su nestala dokumenta, prvi korak je odlazak u lokalnu policiju i u najbližu ambasadu ili konzulat Srbije. 

- Naši državljani u takvim okolnostima, moraju da se obrate našem konzulatu ili ambasadi, šta im je bliže u tom trenutku. Savetujemo da sve lične dokumente fotografišete i čuvate u telefonu ili da imate kopije kod sebe - pasoša, lične karte ili, po potrebi, državljanstva - podseća Seničić.

Koliko je važno informisati se pre polaska i voditi računa o ličnim stvarima, najbolje znaju oni koji su stalno na putu. 

- Neko bi rekao da je glavni izvor informacija Ministarstvo spoljnih poslova, ali tu su uglavnom podaci o tome kuda ne treba putovati, pogotovo u afričke države. Trudim se da dobijem informacije od ljudi koji su već bili tamo - navodi putna blogerka Jovana Kvržić.

Bezbednost na putovanju ne zavisi samo od opreza turista, već i od međunarodne saradnje. Zajedničke policijske patrole, koje su prošle godine bile angažovane u Crnoj Gori, jedan su od načina da građani Srbije i van granica zemlje imaju bržu pomoć i veću sigurnost tokom odmora.

BONUS VIDEO:

bonus