Srpska pravoslavna crkva danas obeležava zimski Krstovdan, veliki praznik uoči Bogojavljenja, za koga se vezuju brojni običaji i verovanja
Krstovdan, koji se obeležava 18. januara, jedan je od onih praznika u srpskoj tradiciji koji tiho, ali snažno povezuje veru, prirodu i čoveka. Iako često ostaje u senci Bogojavljenja, Krstovdan u narodnom pamćenju nosi jednaku simboliku, kao dan kada se sudbina godine “zapečati”, a voda, vetar i nebo postaju glasnici onoga što dolazi.
Krstovdanska voda - tiha čuvarica doma
Krstovdanska voda, osveštana u crkvama širom zemlje, smatra se jednom od najlekovitijih i najsvetijih voda u pravoslavnoj tradiciji. Vernici je nose kući u malim flašama i čuvaju tokom cele godine, koristeći je samo u posebnim trenucima - kod bolesti, velikih odluka, straha, ili kada žele blagoslov za dom.
Veruje se da ova voda ne može da se pokvari, čak ni nakon više meseci, jer je, kako narod kaže, „dotaknuta krstom i molitvom“.
U pojedinim krajevima Srbije postojao je običaj da se uoči praznika krst potopi u vodu i ostavi napolju tokom noći. Ako bi se do jutra voda zaledila, to se smatralo znakom da će godina biti rodna, zdrava i blagoslovena. Ako se led ne bi uhvatio - narod je strahovao od bolesti, suše i oskudice.
Čista kuća - čista godina
Na Krstovdan se u mnogim domaćinstvima obavezno prao sav veš, čistila kuća i provetravali ormari. Nije to bila samo higijenska navika, već simbolično „izbacivanje“ stare energije i priprema prostora za novu godinu života.
Narod je verovao da u kuću u kojoj je na Krstovdan sve čisto neće ulaziti bolest, siromaštvo ni svađe.
Vetar koji određuje sudbinu
Jedno od najpoznatijih verovanja kaže: „Kakav vetar duva na Krstovdan, takav će duvati cele godine.“
U Sremu se govorilo da se tog dana vetrovi „krste“, odnosno da se ukrštaju i nadmeću, pa onaj koji pobedi postaje glavni vetar godine. To nije bila samo pesnička slika - ljudi su zaista posmatrali pravac vetra kako bi predvideli kakva će biti setva, žetva i vreme.
Krstovdan kao kalendar prirode
U narodnom kalendaru, dvanaest dana od Božića do Krstovdana predstavljaju dvanaest meseci godine. Svaki dan simbolizuje po jedan mesec koji dolazi. Ako je, na primer, treći dan bio sunčan – mart će biti sunčan. Ako je sedmi bio snežan - jul može doneti oluje i nestabilno vreme.
Posebna pažnja posvećivala se baš Krstovdanu, jer se smatralo da on daje završnu reč.
Šta vreme na Krstovdan znači prema narodnom verovanju?
Oblačno i kišovito vreme – nagoveštava vlažnu godinu sa mnogo snega i dobrim usevima
Vedro i suvo - upozorava na sušu i slab rod
Tiha kiša - predskazuje blagu i kratku zimu
Grmljavina - simbol obilja, plodnosti i napretka
Jak vetar - ukazuje na promene u prirodi i nestabilnu godinu
Zaštita stoke i imanja
U stočarskim krajevima postojao je običaj da se stoka na Krstovdan blago premaže katranom u obliku krsta. Verovalo se da to štiti životinje od bolesti, uroka i nesreća. Isto se činilo i na vratima štala, ambara i kuća.
Krst je bio simbol zaštite, granice između dobra i zla.
Krstovdan, Bogojavljenje i Sveti Jovan - sveta tri dana
Krstovdan je deo svetog trodnevlja koje čine:
- 18. januar - Krstovdan
19. januar – Bogojavljenje
20. januar – Sveti Jovan
Ova tri dana smatraju se posebno blagoslovenim. Mnogi vernici poste, mole se i ne započinju teške poslove. Sveti Jovan, koji se slavi trećeg dana, jedna je od najčešćih krsnih slava u Srbiji, čime se zatvara ovaj snažan duhovni ciklus.
Dan kada se, verovalo se, sudbina može čuti
Naši stari nisu gledali Krstovdan kao običan praznik. To je bio dan kada se ćuti, osluškuje, posmatra nebo i priroda. Dan kada se ne donose velike odluke, ali se pamte znaci.
Krstovdan je učio čoveka strpljenju, poštovanju prirode i veri da ništa nije slučajno.
Alo.rs/ Ona.rs
Komentari (0)