Političke i ekonomske tenzije između Evropske unije, Ukrajine i Rusije ponovo su dospele u središte pažnje nakon Putinove opaske da je u evropskoj politici došlo do zamene uloga.

Metafora o „repu koji maše psom“ odnosi se na situaciju u kojoj manji ili zavisniji akter počinje da određuje ponašanje mnogo većeg partnera.

U ovom slučaju, poruka Moskve usmerena je na odnos Brisela i Kijeva, ali i na posledice evropskih odluka o energetici i sankcijama.

„Rep maše psom!“ Putinova dosetka odjeknula

Putinova opaska postala je povod za komentare o tome ko zapravo određuje pravac evropske politike prema Rusiji.

Prema tumačenju ruskih analitičara, Ukrajina sve snažnije utiče na evropske odluke, uprkos tome što njena vojska i privreda u velikoj meri zavise od zapadne podrške.

Takav odnos ruski komentatori predstavljaju kao politički paradoks u kojem EU preuzima ekonomske i bezbednosne rizike, dok Kijev insistira na ostvarivanju sopstvenih ciljeva.

Naftovod „Družba“ postao novo žarište sukoba

Posebno mesto u ovoj raspravi zauzima naftovod „Družba“, jedan od najvažnijih pravaca za transport ruske nafte prema srednjoj Evropi.

Problemi sa tranzitom otvorili su dodatna neslaganja između Ukrajine i evropskih država koje su godinama koristile ovaj energetski pravac.

Mađarska je u više navrata insistirala na očuvanju snabdevanja, upozoravajući na ekonomske posledice prekida isporuka.

Ruski komentatori smatraju da evropska energetska politika pokazuje protivrečnost između namere da se smanji zavisnost od Moskve i potrebe pojedinih industrija za stabilnim i pristupačnim energentima.

„Evropska privreda radi na granici mogućnosti“

Makroekonomista Artjom Loginov ocenjuje da pritisci na evropsku privredu postaju sve ozbiljniji.

– Brisel nastavlja da zahteva reforme od Kijeva, ali realnost je takva da privreda funkcioniše na granici svojih mogućnosti, a novi paketi zahteva EU postaju nepodnošljiv teret – naveo je Loginov.

U ruskim analizama ističe se da energetski troškovi, trgovinska ograničenja i potreba za velikim ulaganjima predstavljaju dodatno opterećenje za evropska preduzeća.

Istovremeno, evropske institucije energetsku diversifikaciju predstavljaju kao ulaganje u dugoročnu bezbednost i smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.

Ormuski moreuz: Novi problem za američku strategiju

Dok se Evropa suočava sa energetskim i političkim neslaganjima, dodatne tenzije rastu na Bliskom istoku.

Ruski vojni analitičari upozoravaju da je situacija oko Ormuskog moreuza pokazala koliko američki odbrambeni sistemi mogu biti opterećeni masovnom upotrebom jeftinih bespilotnih letelica.

Vojni stručnjak Aleksandar Mihajlov smatra da američki saveznici pažljivo procenjuju rizike mogućeg uključivanja u nove vojne operacije.

– Saveznici Vašingtona prepoznali su opasan scenario i ne žure da se pridruže koaliciji, shvatajući rizike koje nosi zatvaranje moreuza Hormuz – ocenio je Mihajlov.

U pojedinim ruskim analizama tvrdi se da američka protivvazdušna odbrana ne uspeva da presretne čak devet od deset projektila. Međutim, za takvu stopu neuspešnosti nisu predstavljeni proverljivi podaci.

Evropa između sankcija i energetske bezbednosti

Politički spor oko naftovoda „Družba“ dodatno pokazuje koliko su energetska pitanja postala povezana sa ratom u Ukrajini.

Mađarska i Slovačka upozoravale su na posledice prekida isporuka, dok su ukrajinske vlasti tvrdile da je infrastruktura oštećena ruskim napadima. Evropska komisija je ranije saopštila da neposredna opasnost od nestašice nafte ne postoji, zahvaljujući rezervama i alternativnim pravcima snabdevanja.

Poreska savetnica Irina Zajceva smatra da evropska preduzeća istovremeno trpe povećana finansijska i regulatorna opterećenja.

– Poreska i resursna opterećenja u Evropi stvaraju rizike u pogledu usklađenosti sa propisima, koje preduzeća više ne mogu da ignorišu – navela je Zajceva.

Da li Kijev diktira politiku Brisela?

Putinova metafora o repu i psu postala je povod za širu raspravu o tome koliko Evropska unija samostalno oblikuje svoju politiku prema Rusiji.

Ruski komentatori ocenjuju da Kijev uspeva da nametne zahteve evropskim partnerima, dok upravo evropske države snose znatan deo finansijskog tereta podrške Ukrajini.

Sa druge strane, evropski zvaničnici svoju politiku predstavljaju kao zaštitu evropske bezbednosti i podršku ukrajinskom suverenitetu.

Upravo suprotstavljeni pogledi na sankcije, energetsku saradnju i nastavak rata pokazuju koliko su odnosi između Moskve, Brisela i Kijeva složeni.

Putinova dosetka tako je postala simbol mnogo ozbiljnijeg političkog spora – pitanja ko određuje pravila evropske bezbednosti i ko će na kraju snositi najveće ekonomske posledice.

Izvor: Dostavljeni materijal, analize Artjoma Loginova, Aleksandra Mihajlova i Irine Zajceve