Mađarski nuklearni stručnjak Žolt Harfaš u analizi koju prenosi Hungary Today upozorio je da bi raskid ugovora o proširenju nuklearne elektrane Paks II sa ruskom državnom korporacijom „Rosatom“ Mađarsku mogao izložiti odštetnim zahtevima vrednim više milijardi evra, dok bi istovremeno trajno ugrozio dugoročnu energetsku bezbednost zemlje.

Ova objava dolazi u trenutku kada se u mađarskoj javnosti ponovo razmatra sudbina investicije vredne preko 10 milijardi evra, a nakon političkih najava nove vlade na čelu sa Peterom Mađarom o mogućoj reviziji ili prekidu saradnje sa Rosatomom radi usklađivanja sa spoljnopolitičkim smernicama Evropske unije, prenosi Nuklearna perspektiva.

Stručnjaci podsećaju na primer Finske, gde je kompanija Fennovoima 2022. godine jednostrano raskinula ugovor za izgradnju reaktora VVER-1200, da bi arbitražni tribunal kasnije proglasio to otkazivanje nezakonitim, otvorivši vrata za ogromne kompenzacione zahteve Rosatoma.

Pored direktnih finansijskih penala, koji bi obuhvatili naknade za pripremni rad, već proizvedenu opremu i izgubljenu dobit, Mađarska bi, možda još važnije, ostala bez planiranih novih kapaciteta u uslovima kada zavisi od uvoza struje.

U međuvremenu, projekat Paks II na terenu nastavlja sa realizacijom predviđenih faza.

Kompanija ETC Jet (deo grupe Rosatom Service) prošla je zvaničnu reviziju za isporuku simulatora komandne sobe.

Analitički simulator treba da bude isporučen na gradilište u decembru 2027. godine, dok je isporuka punog simulatora komandne sobe, verne replike budućeg postrojenja za obuku operatera, planirana za proleće 2028. godine.

Nuklearna perspektiva ističe da do potpunog prekida najverovatnije neće doći jer se kapitalni nuklearni projekti izuzetno retko i teško raskidaju.

Kako je istaknuto, potpuno je neracionalno usklađivati spoljnu politiku na načine koji nanose direktnu i radikalnu štetu sopstvenom energetskom sistemu i državnom budžetu.

Slučaj Paks II pokazuje ne samo ogromnu rezilijenciju nuklearnih megaprojekata u odnosu na dnevnopolitičke promene, već i fundamentalnu lekciju "nuklearne diplomatije".

Raskidanje projekta koji traje od 60 do sto godina sa nekom državom ili tehnološkim gigantom je izuzetno teško bez ogromnih posledica.

Iz tog razloga, ističe Nuklearna perspektiva, odluke o izboru tehnološkog partnera moraju se donositi izuzetno pametno i odmereno pre donošenja konačnog dogovora, što je poruka i lekcija koju i Srbija mora veoma pažljivo da ima na umu prilikom izbora budućih partnera za svoj nuklearni program.