Ekologija se uglavnom doživljavala kao oblast kojom se bave stručnjaci, aktivisti i nadležne institucije, dok je uloga pojedinca ostajala po strani. Ozbiljniji pomaci primećuju se nakon 2010. godine, kada su kroz proces evropskih integracija i uz podršku međunarodnih fondova izdvojena značajnija sredstva za projekte iz oblasti zaštite životne sredine. U tom periodu snažnije se afirmišu i nevladine organizacije koje sistematično otvaraju teme upravljanja otpadom, smanjenja zagađenja i održivog razvoja.

Tokom poslednjih deset godina, međutim, postaje vidljiva i promena u ponašanju samih građana.

Klimatske promene, zagađen vazduh, sve veće količine otpada, preterana upotreba plastike, bacanje hrane, neracionalna potrošnja vode i električne energije, kao i navika da se automobil koristi i za najkraće udaljenosti – postali su izazovi koji se više ne mogu gurati pod tepih.

Posledice su danas očigledne – zamućene i zagađene reke, deponije koje se šire na obodima gradova, vazduh lošeg kvaliteta i učestaliji ekstremni vremenski uslovi.

Ove zime zagađenje vazduha posebno dolazi do izražaja.

Mnogi su po prvi put obratili pažnju na takozvani „efekat šerpe“ – situaciju u kojoj se na aplikacijama za merenje kvaliteta vazduha pojavljuju ljubičaste i bordo nijanse, boje koje označavaju izuzetno nezdrav i opasan vazduh. Sve veći broj građana instalira aplikacije za praćenje zagađenja, jer im je postalo važno da znaju kakav vazduh udišu.

Upravo ta svesnost o posledicama pokrenula je promene. Dok su se ranije rešenja očekivala isključivo od države i velikih industrijskih sistema, danas se pažnja sve više usmerava na ličnu odgovornost i doprinos svakog pojedinca.

Građani postepeno napuštaju stare obrasce ponašanja i postaju aktivni učesnici u očuvanju prirode.

Odvajanje otpada i borba protiv plastike

Novi talas ekološke odgovornosti vidi se u konkretnim postupcima.

U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i drugim većim gradovima povećava se broj ljudi koji razdvajaju otpad i koriste posebne kontejnere namenjene reciklaži.

U pojedinim opštinama organizuju se akcije prikupljanja elektronskog otpada, starih kućnih aparata i baterija, kako bi se sprečilo da opasne materije završe na deponijama i zagade zemljište i vodotokove. Ipak, za deo otpada koji nije moguće reciklirati, neophodno je razvijati dodatne kapacitete, uključujući savremene energane na otpad.

Jedna od najuočljivijih promena odnosi se na smanjenje upotrebe plastike. Plastične kese, nekada simbol svakodnevne i jednokratne potrošnje, sve češće zamenjuju platnene torbe i višekratni cegeri, koji su postali i svojevrsni modni detalj.

Odluke trgovinskih lanaca da naplaćuju plastične kese ili da ponude alternative sa manjim udelom plastike dodatno su podstakle građane da preispitaju svoje potrošačke navike.

Flašice za vodu koje se mogu dopunjavati, termos-čaše i posude za hranu za višekratnu upotrebu sve su prisutnije, naročito među mlađim generacijama.

Generacija Z kao nosilac promena

Značajnu ulogu u ovom procesu ima generacija Z – mladi rođeni od sredine devedesetih do ranih 2010-ih godina.

Za razliku od starijih generacija, oni odrastaju u periodu intenzivnih klimatskih promena, uz stalnu digitalnu povezanost i prisustvo globalnih ekoloških pokreta.

Za njih ekologija nije teorijska tema, već svakodnevna realnost.

Mladi sve češće biraju proizvode sa manje ambalaže, kupuju polovnu garderobu, podržavaju lokalne proizvođače i održive brendove, a pažnju posvećuju i poreklu proizvoda koje koriste.

Društvene mreže i digitalne platforme koriste kao prostor za informisanje, umrežavanje i organizovanje akcija. Kampanje koje pokreću na internetu često imaju snažan efekat u podizanju svesti o smanjenju otpada, reciklaži i zaštiti biodiverziteta. Svojim primerom utiču na starije generacije i doprinose formiranju zdravijih navika koje će ostati i u budućnosti.

Održiviji načini kretanja i potrošnje

Promene su primetne i u načinu na koji se krećemo.

U Novom Sadu, Subotici i drugim gradovima beleži se porast broja biciklista, dok se u Beogradu postepeno razvija svest o značaju javnog prevoza i deljenih sistema prevoza.

Istovremeno, raste interesovanje za kupovinu lokalnih i domaćih proizvoda. Na taj način ne samo da se podržavaju mali proizvođači, već se smanjuje i negativan uticaj dugog transporta robe na životnu sredinu.

Građanske inicijative i prelazak na čistiju energiju

Važan segment promena predstavljaju i građanske inicijative i ekološka udruženja.

Akcije čišćenja obala Save i Dunava, pošumljavanje u različitim delovima centralne Srbije, kao i kampanje za zaštitu planinskih reka okupljaju veliki broj volontera i pokazuju da postoji spremnost građana da aktivno doprinesu očuvanju prirode.

Promene su vidljive i u oblasti grejanja, koja tokom zimskih meseci predstavlja jedan od najvećih izvora zagađenja vazduha. Sve više domaćinstava odustaje od uglja i lož-ulja i prelazi na prihvatljivija rešenja, poput toplotnih pumpi, peleta, biomase ili solarnih panela.

Građani se aktivno uključuju i u energetsku sanaciju zgrada, koristeći državne subvencije za unapređenje energetske efikasnosti i ugradnju solarnih sistema.

Na lokalnom nivou, pozitivni primeri dodatno podstiču motivaciju. Jedan od njih je Šabac, koji je dobio prvu gradsku baštu.

Na svega dva kilometra od centra grada, lokalna samouprava ustupila je parcelu od jednog hektara građanima zainteresovanim za organsku proizvodnju hrane.

Na tim parcelama zabranjena je upotreba veštačkih hemijskih sredstava, a za zaštitu biljaka koriste se preparati organskog porekla.

Mali koraci koji donose veliku razliku

Put ka zdravijoj i održivijoj životnoj sredini i dalje je dug i zahteva sistemska rešenja, ali ohrabruje činjenica da promene već postoje.

Svaka platnena torba umesto plastične, svaka boca za višekratnu upotrebu, svaki pravilno razdvojen komad otpada ili odluka da se energija troši racionalnije – predstavljaju male, ali značajne korake.

Upravo iz takvih svakodnevnih odluka rađa se snaga kolektivne promene i nada da će buduće generacije živeti u čistijem i zdravijem okruženju.