Poslednja sedmica pred veliki vaskršnji post naziva se Bela nedelja, a poslednji dan Bele poklade.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi ih seljani darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima. Ovaj običaj zadržao se i danas u selima oko Topole, a najmlađi su sačuvali tradiciju svojih predaka od zaborava.

- Jedva čekam da dođem iz škole i da s drugarima idem u maskiranu šetnju. Mame i bake nas oblače i to su uglavnom njihove stvari koje nama nikako ne stoje dobro, ali to i jeste cilj da budemo što više maskirani kako nas niko ne bi prepoznao, navučemo na nas šta stignemo. Najviše dobijamo slatkiše i jaja, ponekad se desi da se padne, jer ove haljine su dugačke, poneko jaje se i razbije, ali ipak na kraju dana imamo punu korpu darova, komšije i prijatelji nam daju šta ko ima - kaže Nemanja za RINA.

Ovako „sređena“ deca obilaze svoj kraj i na svačijem licu izazovu osmeh.

- Da bi sve bilo po propisu, za razliku od nošenja maski, oni su imali čarape preko lica, uspeli su da sačuvaju običaj, a i da nasmeju ljude. Njihovu kreativnost naše komšije su darivale raznim slatkišima, voćem, jajima, a tu se našao i poneki dinar - rekla je Jelena.

Stariji meštani se prisećaju kako je nekada izgledala Bela nedelja, pa prepričavaju:

- Cele sedmice se maskira i obilazi selo, ali nedelja je najvažnija. Mi smo ranije išli i u susedna sela, sakupi se nas nekoliko, pevamo, smeh, šala. Daruju nas onim što se ima u kući, najčešće je to bila slanina, jaja, poneki slatkiš, voće. Dobijali smo i poneki dinar, uglavnom u metalu, valja se tako. Na kraju dana se dele sakupljeni pokloni, sreći tad nije bilo kraja.

BONUS VIDEO: