Aktuelne geopolitičke, energetske i ekonomske krize sve su snažnije povezane, a njihovo zajedničko uporište postaje zelena agenda. Potrošnja energije dostiže istorijske maksimume, dok zagađenje i rastuće količine otpada već dugo izazivaju zabrinutost građana širom sveta. Istovremeno, borba za kontrolu nad fosilnim gorivima dodatno se zaoštrava. Upravo u takvim okolnostima u prvi plan dolaze alternativna rešenja, koja se nameću kao ključni preduslov za očuvanje planete.

Fosilna goriva su decenijama predstavljala temelj industrijskog razvoja i savremenog načina života, ali njihova upotreba imala je visoku cenu. Posledice danas snosi planeta, dok se ta cena najčešće meri zdravljem ljudi. I pored problema zagađenja, dodatni izazov leži u činjenici da su rezerve ovih energenata ograničene i u velikoj meri već iscrpljene, pa je jasno da njihova dostupnost neće trajati unedogled. Zato smanjenje potrošnje, odnosno racionalnija upotreba benzina i dizela, postaje imperativ i svojevrsna slamka spasa.

Kao održiva alternativa, naročito u drumskom saobraćaju, sve češće se ističu alternativna goriva, koja imaju manji uticaj na klimatske promene jer emituju znatno manje štetnih gasova odgovornih za efekat staklene bašte. Njihova ključna uloga je doprinos procesu dekarbonizacije. Procene pokazuju da oko petine emisije ugljen-dioksida u Evropska unija dolazi upravo iz drumskog saobraćaja, što je jedan od razloga za usvajanje agende NetZero50 i snažnije podsticanje principa cirkularne ekonomije. U uslovima rasta cena energenata i u skladu sa evropskim klimatskim ciljevima – smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine – alternativna goriva sve više dobijaju na značaju.

Vrste alternativnih goriva
 
Postoje različite vrste alternativnih goriva, a njihova klasifikacija zavisi od niza faktora, uključujući lokaciju, dostupnost i druge specifičnosti proizvodnje. Takođe, mogu se deliti i prema načinu nastanka. Smatra se da gotovo svaka industrija koja koristi energiju može da se osloni na neko od ovih goriva, pri čemu je ključna karakteristika njihova održiva proizvodnja.

Goriva za vozila sa nultom emisijom uključuju električnu energiju, vodonik i amonijak. Obnovljiva goriva, s druge strane, obuhvataju biogoriva dobijena iz biomase, sintetička goriva, parafinska goriva, ali i pomenuti amonijak, a sve se proizvode iz obnovljivih izvora energije.

Biodizel

Jedan od najznačajnijih predstavnika je biodizel. Prema podacima Evropski parlament, radi se o biorazgradivim gorivima dobijenim od biljnih ulja, životinjskih masti ili recikliranih otpadnih masti iz ugostiteljskih objekata. Trenutno, biodizel spada među ključne alternative, sa udelom od 4,4% u ukupnoj potrošnji goriva u drumskom saobraćaju unutar Evropska unija.

Biodizel se proizvodi prema strogo definisanim industrijskim standardima, kroz proces u kojem biljna ili životinjska mast reaguje sa kratkolančanim alkoholima, poput etanola ili metanola. Ovaj tip goriva predstavlja pristupačnu i sve dostupniju alternativu, sa značajnim smanjenjem emisija u poređenju sa mnogim drugim vrstama goriva. Za razliku od nekih alternativnih opcija koje mogu uticati na performanse vozila, biodizel, kako navode stručni izvori, zadržava visok nivo efikasnosti, što ga čini posebno pogodnim za flotna vozila.

Vodonik

Vodonično gorivo sve više dobija na popularnosti i predmet je brojnih istraživanja, pri čemu mnogi stručnjaci u njemu prepoznaju potencijal budućnosti transporta. Iako se još uvek nalazi u ranoj fazi primene, već se koristi za teretna vozila, ali i za razne druge svrhe. Proizvodi se iz vode i organskih jedinjenja, a jedini nusproizvod je voda, što ga čini ekološki izuzetno prihvatljivom alternativom. Vozila koja koriste vodonik ne emituju štetne gasove iz auspuha, već samo vodenu paru.

Ekološki efekat i energetska efikasnost vodonika u velikoj meri zavise od metode proizvodnje – bilo da je reč o obnovljivim izvorima energije poput sunca i vetra, o prirodnom gasu ili o fosilnim gorivima, navodi Evropska unija. Najčešće se primenjuju reforming prirodnog gasa, koji čini oko 95% današnje proizvodnje, i elektroliza vode.

Biometan

Biometan predstavlja jedno od najrasprostranjenijih alternativnih goriva. Dobija se preradom stočnog otpada ili otpada sa deponija, a zatim se prečišćava do standarda pogodnog za upotrebu u vozilima. Njegova prednost leži i u tome što se za transport mogu koristiti postojeći gasovodi i infrastruktura, što olakšava primenu.

Prirodni gas, u oblicima CNG i LNG, značajno smanjuje emisiju azotnih oksida i čestica u poređenju sa benzinom i dizelom. Vozila koja koriste ovaj tip goriva imaju niže troškove održavanja, a sam gas je često pristupačniji od drugih energetskih izvora, što doprinosi njegovoj ekonomičnosti.

Propan

Propan je široko dostupno i pristupačno alternativno gorivo, pogodno kako za kućnu, tako i za komercijalnu upotrebu. Osim za pogon automobila, koristi se i za grejanje, kuvanje, kao i za rad poljoprivrednih mašina i viljuškara. Proizvodi se preradom poljoprivrednog otpada i otpadnih ulja, čime se istovremeno doprinosi održivosti i smanjenju otpada.

Etanol

Ovo gorivo se proizvodi od biljnih materijala, uključujući žitarice, šećernu trsku i drvnu biomasu. Često se kombinuje sa klasičnim gorivima kako bi se povećala energetska bezbednost transporta. Stručnjaci napominju da, iako može blago uticati na efikasnost vozila, značajno doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova.

Električna energija

Električna energija je danas najpoznatija alternativa klasičnom benzinu i dizelu. Prema informacijama sa sajta Motia, struja za vozila može se proizvoditi iz vetra, sunca, talasa, nuklearne energije, ali i iz elektrana na fosilna goriva. Ovaj oblik pogona posebno je pogodan za flotna vozila čiji su vlasnici spremni da investiraju u vozila i infrastrukturu za punjenje.

Važno je naglasiti, kako ističe NPgroup, da ne postoji univerzalno „najbolje“ alternativno gorivo. Svaka opcija ima svoje prednosti i nedostatke, te je izbor optimalnog rešenja zavisan od konkretnih okolnosti upotrebe.

Prednosti alternativnih goriva

Alternativna goriva se danas smatraju „obećavajućim rešenjima“ za prevazilaženje energetskih izazova, ne samo u drumskom saobraćaju, već i u mobilnosti u širem smislu. Po jedinici proizvedene energije emituju znatno manje CO₂ u odnosu na fosilna goriva. Na taj način doprinose smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu, uključujući i brojne ekološke i zdravstvene probleme povezane sa zagađenjem, na šta smo ukazali i na početku teksta.

S obzirom na to da se značajan deo „zelenih“ goriva proizvodi preradom otpada, smanjenje deponija predstavlja jednu od ključnih prednosti njihove proizvodnje i upotrebe. Na ovaj način otpad se može efikasno i „pametno“ iskoristiti. Pored toga, optimizacija proizvodnih procesa, diversifikacija izvora energije i veća fleksibilnost predstavljaju dodatne koristi. Primena alternativnih goriva takođe podržava lokalnu ekonomiju smanjenjem zavisnosti od uvoza energenata.

Poboljšanje energetske bezbednosti i efikasnosti dodatno ističe prednosti ovih goriva. Na primer, prirodni gas omogućava prelaženje veće udaljenosti uz istu količinu energije u poređenju sa benzinom ili dizelom.

Ovo su samo neki od dugoročnih benefita koji prate korišćenje alternativnih pogonskih energija.

Izazovi koje bi trebalo prevazići

Da bi se ostvarili klimatski ciljevi, potrebno je preduzeti brojne korake – od promena u svakodnevnim navikama građana do značajnih regulatornih i infrastrukturnih reformi.

Kada je reč o drumskom saobraćaju, prelazak na alternativna goriva suočava se sa izazovima poput viših početnih troškova nabavke vozila, što navode gotovo svi specijalizovani izvori. Iako je plan da do 2035. godine svi novi automobili budu vozila bez emisije štetnih gasova, njihova cena i dalje znatno prevazilazi cenu tradicionalnih modela. Pored toga, infrastruktura za punjenje i dopunu ovih vozila još uvek nije dovoljno razvijena, kako u Evropi, tako i u regionu.

Do kraja jula 2024. godine, prema podacima platforme ZapMap, na evropskim putevima registrovano je oko 1.880.000 vozila sa mogućnošću punjenja, uključujući više od 1.190.000 potpuno električnih automobila i 680.000 plug-in hibridnih električnih vozila (PHEV). Ovi podaci jasno ilustruju pravac u kojem se Evropa kreće u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine. S obzirom na to, potencijal alternativnih goriva sve više raste, a njihova uloga u ekološkoj transformaciji postaje ključna.