Od 1. septembra školske 2026/2027. godine u osnovnim školama širom Srbije stupiće na snagu novi pravilnici koji uređuju plan nastave i način učenja. Ovu informaciju nedavno je potvrdilo Ministarstvo prosvete. Prema rečima portparola Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjane Gašić, učenike osnovnih škola očekuju značajne promene, a ona je za Telegraf.rs detaljno objasnila šta tačno donose nove odredbe i kako će se odraziti na rad učenika i nastavnika. Takođe je nagovestila da bi uskoro slične izmene mogle da zahvate i gimnazije.

Kako objašnjava Gašićeva, na izradi novih nastavnih planova i programa radio je Nacionalni prosvetni savet zajedno sa stručnim društvima koja se bave obrazovanjem i koja daju mišljenje o tome kakvi bi trebalo da budu ishodi obrazovanja nakon određenog nivoa školovanja. Svako stručno društvo imalo je svoje predstavnike koji su učestvovali u radu i dali saglasnost na predložene planove.

„Pravilnici su u više navrata vraćani na doradu i menjani kako bi se precizirali svi detalji. Nakon brojnih izmena i dopuna oni su konačno usvojeni. Kada stručna društva daju saglasnost za nastavne planove i programe, sindikati nemaju razlog da ulažu prigovore, jer smatramo da su naši najbolji stručnjaci upravo oni koji učestvuju u tim društvima i zastupaju stavove prosvetnih radnika“, objasnila je Gašićeva na početku razgovora.

Jedna od najvažnijih promena u novim pravilnicima jeste stavljanje akcenta na međupredmetno povezivanje gradiva. Kako navodi, to je sve prisutniji trend u savremenom obrazovanju. Ideja je da se školski predmeti ne izučavaju izolovano, već da se njihovi sadržaji međusobno povezuju. Takav pristup, prema njenim rečima, može da doprinese kvalitetnijem razumevanju gradiva i boljem usvajanju znanja.

Pored toga, poseban značaj dobija i obeležavanje takozvane Nedelje sećanja, koja će imati posebno mesto u školskom kalendaru. Tokom te nedelje obeležava se sećanje na tragične događaje koji su se dogodili u Ribnikaru i Duboni.

U tom periodu nastava će se organizovati drugačije nego inače. Kako objašnjava Gašićeva, tokom Nedelje sećanja ne bi trebalo da bude pismenih zadataka, usmenog ispitivanja niti klasičnih časova koji traju po 45 minuta.

„Tih dana je važno da se sa učenicima razgovara kroz različite aktivnosti. To mogu biti projektni zadaci, radionice, debate i razgovori o toleranciji i sprečavanju nasilja. Cilj je da se radi na razumevanju tragedija koje su se dogodile i na tome kako se slične situacije mogu sprečiti u budućnosti. Moguće su i humanitarne aktivnosti ili drugi oblici rada koje škole procene kao korisne za svoje učenike“, navela je ona.

U novim pravilnicima predviđene su i veće slobode za nastavnike i učitelje kada je reč o organizaciji nastave i rasporedu časova. To znači da će nastavnici imati više mogućnosti da kombinuju redovnu nastavu sa slobodnim nastavnim aktivnostima.

Jedna od opcija jeste i uvođenje blokovske nastave. To u praksi može da znači da, na primer, učenici šestog razreda ne moraju imati četiri časa srpskog jezika nedeljno raspoređena pojedinačno. Umesto toga, nastava može biti organizovana kroz tri termina, pri čemu bi jedan bio blok-čas koji traje duže, dok bi raspored drugih predmeta bio prilagođen.

Prema rečima Gašićeve, takve promene su pre svega tehničke prirode, ali će tek u praksi, kroz pravljenje rasporeda časova, pokazati svoje prednosti i konkretne efekte u nastavi.

Još jedna novina jeste veća autonomija škola. Obrazovne ustanove imaće više slobode da odlučuju koje slobodne nastavne aktivnosti će ponuditi učenicima.

„Učenici će moći da biraju najviše jednu ili dve slobodne nastavne aktivnosti. To je uvedeno kako bi se sprečilo preopterećenje učenika brojem časova. U osnovnim školama trenutno broj časova može da ide od 20 nedeljno u prvom razredu do najviše 30 časova nedeljno u osmom razredu“, objašnjava ona.

Pored toga, škole će imati više slobode i u organizovanju nadoknade časova koji su izgubljeni zbog različitih aktivnosti, poput ekskurzija, obeležavanja Dana škole ili drugih događaja zbog kojih se menja raspored nastave.

„Škole će moći samostalno da odluče kako će nadoknaditi izgubljene časove i da li će određeni dan biti radni, nastavni ili nenastavni. Time se školama daje veća fleksibilnost u organizaciji rada“, kaže Gašićeva.

Na kraju razgovora ona je objasnila i kada će nove promene početi da se primenjuju, kao i na koje obrazovne nivoe će se odnositi.

„Najveće izmene odnose se na osnovne škole. U srednjim stručnim školama promenjena su tek pojedina zanimanja i to u manjoj meri. Novi pravilnici trebalo bi da počnu da se primenjuju od 1. septembra 2026. godine, odnosno od školske 2026/2027. godine“, navela je ona.

Istovremeno, u toku je i rad na izmenama nastavnih planova i programa za gimnazije i srednje stručne škole. Prema njenim rečima, ti predlozi su već više puta upućivani na doradu i dodatno preciziranje.

Gašićeva je dodala da će se više detalja o tim promenama znati tek nakon što pravilnici za srednje škole i gimnazije budu konačno usvojeni.

(Telegraf.rs)