Skoro 95 odsto dece u Srbiji pristupa internetu isključivo putem pametnog telefona i u onlajn svetu u proseku provodi više od četiri sata dnevno radnim danima, dok se vikendom taj broj penje i na sedam sati. Deca u našoj zemlji prvi put samostalno pristupe internetu između šeste i osme godine života, što je ranije nego u većini zemalja zapadne Evrope. Više od 80 odsto tinejdžera, uzrasta od devet do 17 godina, u Srbiji redovno koristi veštačku inteligenciju za pomoć u izradi domaćih zadataka ili kreativno pisanje, ali zabrinjavajuće zvuči podatak da manje od četvrtine njih proverava tačnost informacija koje dobija od četbotova, verujući im kao nepogrešivim izvorima, pokazalo je najnovije istraživanje „Deca Evrope na internetu” („EU Kids Online”).

Ovo istraživanje sprovedeno je krajem 2025. godine, a donelo je nove i važne uvide u to kako se digitalno odrastanje u Srbiji promenilo u odnosu na prethodno istraživanje iz 2019. godine. Fokus ovogodišnjeg istraživanja bio je na uticaju generativne veštačke inteligencije, ali i na dubljoj analizi digitalnog nasilja.

Podaci iz ovog istraživanja svedoče da deca u Srbiji imaju izuzetne operativne veštine – oni znaju da instaliraju aplikacije, edituju video, koriste alate veštačke inteligencije, ali imaju veoma nisku svest o privatnosti. Naime, veliki broj njih i dalje drži „otključane” profile na društvenim mrežama i prihvata zahteve za prijateljstvo od nepoznatih osoba. Upravo zbog toga ne treba da čudi podatak da je petina doživela neki oblik uznemiravanja putem interneta u poslednjih godinu dana, a primećen je i značajan porast incidenata vezanih za neovlašćeno deljenje privatnih fotografija i korišćenje tehnologije veštačke inteligencije za kreiranje lažnog kompromitujućeg sadržaja – tzv. dipfejk sadržaja.

Autori istraživanja ovaj podatak tumače u svetlu teze da su deca u Srbiji tehnološki pismena, ali im nedostaje emocionalna i bezbednosna zrelost da prepoznaju manipulaciju, naročito onu generisanu veštačkom inteligencijom. U slučaju problema ili neprijatnog iskustva u onlajn svetu, deca se najčešće poveravaju drugovima ili roditeljima, dok je poverenje u nastavnike i školu i dalje na veoma niskom nivou – ispod pet procenata. Osim toga, skoro četvrtina dece i mladih deli svoje brige i traži emocionalnu podršku od alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, a učenici iz Srbije to čine češće nego mladi iz drugih evropskih zemalja, ako imamo na umu da evropski prosek iznosi 15 odsto.

Istraživanje „Deca Evrope na internetu” zasniva se na uporednim podacima iz 20 evropskih zemalja – Austrije, Belgije, Hrvatske, Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Irske, Italije, Letonije, Luksemburga, Malte, Norveške, Poljske, Portugalije, Srbije, Slovačke, Španije, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva. Kvantitativno istraživanje obuhvatilo je 25.592 dece uzrasta od devet do 16 godina u 17 zemalja, dok su dodatni kvalitativni intervjui sprovedeni sa 244 tinejdžera od 13 do 17 godina u 15 zemalja.

U nacionalni reprezentativni uzorak u Srbiji ušlo je 1.675 dece uzrasta od 10 do 16 godina, a u izveštaju su uzorkovani i odgovori jednog broja dece od devet godina, jer je uzorak sastavljen prema školskim razredima, pa se zbog toga nalazi i nekolicina mlađe dece u uzorku. Kako su internet i digitalne tehnologije postali sastavni deo svakodnevice dece i mladih širom Evrope pre gotovo tri decenije, digitalni svet je postepeno, ali temeljno, preoblikovao način na koji deca uče, komuniciraju i provode slobodno vreme, a upravo te promene od 2006. godine sistematski prati međunarodna istraživačka mreža „Deca Evrope na internetu”. Kroz velika istraživanja, mreža je dokumentovala duboku integraciju digitalnih alata u svakodnevni život najmlađih. U poslednjem ciklusu istraživanja prati koliko deca koriste alate veštačke inteligencije. Komparativna analiza pokazuje da je upotreba ovih alata ređa kod mladih nižeg socio-ekonomskog statusa, što znači da vremenom može da dođe razlika u digitalnoj inkluziji dece koja su manje socio-ekonomski privilegovana.

Ova analiza takođe pokazuje da je upotreba alata veštačke inteligencije daleko veća u Srbiji, u kojoj ih koristi 88 odsto dece, u poređenju sa Švajcarskom, gde ih koristi 53 procenta mališana, Španijom (47 odsto) i Irskom (40). U nedostatku regulative koja bi pružila okvir školama u pogledu ovih tehnologija, deci je ostavljeno da po svom nahođenju usvajaju tehnologiju, što nije ništa novo jer se isto dešavalo i sa prethodnim tzv. novim tehnologijama. Međutim, iako jedan broj dece zna da odgovori koji se dobijaju od VI u vezi sa školskim zadacima mogu biti netačni, nisu svi đaci svesni ovih problema i ne znaju da se odgovori moraju proveravati.

Deca takođe nisu sigurna da li će razvoj veštačke inteligencije imati pozitivne ili negativne posledice po njih u narednom periodu. Naime, preliminarni rezultati kvantitativnog istraživanja na uzorku četiri evropske zemlje (Estonija, Finska, Norveška i Poljska) pokazuju da samo sedam odsto dece misli da će uticaj razvoja ovih tehnologija biti primarno negativan u narednih 10 godina, petina njih misli da će biti primarno pozitivan, oko trećine učenika misli da će biti i pozitivan i negativan, dok 37 odsto nema mišljenje o tome, odnosno ne zna šta da misli. Zbog toga je, zaključuju autori ovog izveštaja, jasno da je sistemska edukacija kako dece i mladih kao i roditelja i nastavnika o ovim tehnologijama – neophodna i hitna. Iz perspektive Konvencije Ujedinjenih nacija o dečjim pravima, deca imaju pravo da budu konsultovana o daljem razvoju ovih tehnologija koje imaju direktan uticaj na njihovu budućnost.