Infrastruktura je slika razvoja jedne zemlje. Posle decenija stagnacije, novi kilometri auto-puteva, brzih saobraćajnica, obnovljeni ili novi granični prelazi, naplatne stanice i mostovi promenili su ekonomsku sliku Srbije.

Pomoćnik direktora JP "Putevi Srbije“ Miodrag Poledica kaže da su samo prošle godine završeni deonica auto-puta od Čačka do Požege u dužini od 20 kilometara, čime je, ističe završeno povezivanje zapadne Srbije.

Podsećajući na putne pravce koji su izgrađeni u proteklih nekolko godina, ocenjuje da je reč o projektima od velikog značaja, čija ukupna dužina iznosi oko 230 kilometara.

Pola miliona žitelja zapadne i centralne Srbije već oseća korist od izgrađenog Moravskog koridora. Od Beograda do Kraljeva sada se putuje oko sat i 15 minuta. Proteklih godina izgrađeno je 100 kilometara Moravskog koridora, a preostalo je još 12 kilometara, od petlje Vrba do Adrana, kada će taj putni pravac biti u potpunosti završen.

Sofronijević: Dosad izolovani delovi zemlje povezani glavnim koridorima

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević ističe da je jedan od najvažnijih rezultata izgradnje putne infrastrukture povezivanje do sada saobraćajno izolovanih delova Srbije sa glavnim koridorima.

Prema njenim rečima, svaki novi put donosi nove fabrike, logističke centre, turističke investicije i nova radna mesta.

Srbija danas ima više od 1.200 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. U poslednjoj deceniji mreža državnih puteva prvog reda i brzih saobraćajnica bogatija je za 650 kilometara, a trenutno se gradi još više od 430 kilometara.

Poledica naglašava da je cilj da Srbija, koja je okružena sa osam država, bude premrežena kvalitetnom i bezbednom putnom mrežom.

Vršilac dužnosti direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović ukazuje da su savremene saobraćajnice, sa razdvojenim smerovima kretanja i denivelisanim ukrštanjima, omogućile veću protočnost saobraćaja i značajno povećale bezbednost svih učesnika.

Do kraja godine nadležni obećavaju još 115 kilometara

Svi standardi i uslovi potrebni za projektovanje i izgradnju auto-puteva, mostova i tunela na putnoj mreži u Srbiji preuzeti su od Evropske unije, koja Srbiju ocenjuje kao najjaču ekonomiju u regionu.

"Najveća ekonomska korist jeste upravo otvaranje novih fabrika, jačanje privrede. To je bilo moguće jedino kada smo došli do tog nivoa stepena razvoja infrastrukture da ljudi žele da ulažu u Srbiju. Srbija je danas konkurentna i po ekonomskom rastu najjača zemlja, rekla bih, ne samo u regionu nego i u Evropi", kaže ministarka Sofronijević.

Do kraja godine u saobraćaj bi trebalo da bude pušteno novih 115 kilometara puteva – 12 kilometara Moravskog koridora od petlje Vrba do Adrana, gotovo 30 kilometara Dunavskog koridora i 18 kilometara auto-puta od Kuzmina do Sremske Rače. Tu nije kraj, jer se u fazi projektovanja nalazi više od 800 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.