U toku vrelih letnjih dana i najavljenog toplotnog talasa, građanima se savetuje da obrate malo više pažnje na svoje zdravlje, pre svega da redovno piju vodu, odnosno, pre nego što osete žeđ, takođe da ne izlaze u periodu dana kada je najtoplije, ali i da prilagode ishranu spoljnim temperaturama.

Visoke temperature dovode do opasnosti od toplotnog udara, a prema rečima načelnice Službe za zdravstvenu zaštitu odraslih stanovnika Doma zdravlja Voždovac dr Dragane Milošević, posledice toplotnog udara mogu da budu bezazlene, ali nekada mogu da budu i opasne po život. Ekstremno visoke temperature posebno su teške za hronične pacijente među kojima su kardiovaskularni pacijenti i dijabetičari, a dr Milošević naglašava da ne izlaze u najtoplijem delu dana i apeluje da redovno koriste svoju terapiju, a eventualna korekcija terapije isključivo da bude u dogovoru s lekarom.

- Pritisak može u ovom periodu i naglo da padne, kod nekih može i prirodno da skoči. Vidite da u ovom periodu ima dosta krvarenja i kod mlađih i kod starijih, pa tako treba povesti računa i zaista su konsultacije sa lekarom od velikog značaja - istakla je ona. Dodaje da i zdravi ljudi mogu da osete posledice toplotnog talasa, posebno, kako kaže, mladi, jer manje vode računa o spavanju, izlaze kad je najveća vrućina.

 - I oni treba da uzimaju puno tečnosti, da vode računa, jer i njihov organizam to traži. Lagana ishrana, ne brza i jaka hrana. Sve što važi za ostale - važi i za njih - napominje.

Tokom letnjih meseci, kaže dr Milošević, očekivano je svake godine nešto više srčanih udara, prvenstveno zbog osetljivosti hroničnih pacijenata na ekstremne temperature. 

- Hronični pacijenti moraju stalno da vode računa i ovaj period njima ne odgovara. Snižavanje temperatura u stanovima na 18, 19 stepeni njima smeta. Oni moraju da miruju u tom periodu, da se manje kreću jer njihov organizam to traži. Postoji jedno pravilo - slušajte svoj organizam i tako se ponašajte - poručuje ona.

Poslednjih dana, kako kaže, u Dom zdravlja Voždovac javljali su se pacijenti uglavnom zbog niskog pritiska.

- Nizak pritisak uglavnom se javljao kod pacijenata koji uzimaju redovnu terapiju za visok pritisak, pa smo tu malo korigovali terapiju. Nije bilo sumnji na infarkt, ali svaki hroničar koji dođe sa simptomima mora se proveriti. Ono što se pojavilo jesu respiratorne infekcije - kaže dr Milošević. 

Ukazuje i na važnost redovnog sna, posebno što se sada tokom noći manje spava zbog vrućine, pa zbog toga, prema rečima dr Milošević, treba iskoristiti dan za odmaranje. Kada je reč o rashlađivanju, dr Milošević podseća da klimatizovane prostorije treba da budu maksimalno pet stepeni svežije od spoljne temperature.

- Ni slučajno napolju 40, a unutra 18. Od tri do četiri, a maksimalno pet stepeni u odnosu na spoljnu temperaturu, jer naš organizam doživi šok. Ako vi spustite temperaturu, onda dođe do spazma krvnih sudova, jer kad izađete napolje tu budu ili neke respiratorne ili srčane tegobe, mislim da za to zaista nema potrebe. Cilj je da se organizam rashladi, a ne da se ohladi - pojasnila je ona.

 Na pitanje kako pomoći nekome na ulici, ukoliko mu pozli zbog visoke temperature, dr Milošević kaže da ga prvo treba rashladiti.

- Skloniti ga negde u hladovinu ili ga pomeriti, raskopčati i skinuti odelo, rashladiti vodom i ako je bez svesti, obavezno zvati hitnu pomoć, a ako je svestan, dati mu tečnost da pije. Ukoliko je bez svesti, zaista mora da ode u prvu dežurnu ustanovu da primi infuziju i da se rehidrira - naglasila je ona.

BONUS VIDEO:

bonus