Avgust 2026. godine upisan je u istoriju Srbije kao najtopliji i drugi najsušniji avgust od početka meteoroloških merenja.

Nije reč samo o nekoliko vrelih dana. Tokom gotovo čitavog meseca, na skoro svim mernim stanicama u zemlji, dnevne maksimalne temperature bile su iznad proseka za period od 1961. do 1990. godine.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najtoplije je bilo u Ćupriji, gde je prosečna maksimalna avgustovska temperatura dostigla čak 36,5 stepeni. U još pet gradova, među kojima su Beograd i Novi Sad, prosek je premašio 35 stepeni.

Nekada jednom u 279 godina, sada jednom u sedam

Kako bi utvrdili u kojoj meri su klimatske promene doprinele ovom rekordu, dr Vladimir Đurđević, dr Milica Tošić i Lazar Filipović sa Fizičkog fakulteta u Beogradu sproveli su studiju atribucije.

Takva istraživanja pokazuju koliko su klimatske promene uticale na verovatnoću ili intenzitet određenog ekstremnog događaja.

Rezultati su dramatični: avgust kakav je Srbija imala 2026. godine, u klimatskim uslovima iz 1950. očekivao bi se približno jednom u 279 godina.

U današnjoj klimi, međutim, isti takav mesec može da se očekuje približno jednom u samo sedam godina.

To znači da su klimatske promene verovatnoću rekordno toplog avgusta povećale oko 39 puta.

Rekord star 72 godine pao dva puta za tri leta

Promene više ne znače samo postepeno povećavanje prosečne temperature. One pomeraju čitav raspon letnjih temperatura, zbog čega vreli meseci i ekstremni toplotni talasi postaju sve češći, duži i opasniji.

Koliko se klima brzo menja pokazuje i istorijsko poređenje. Rekord najtoplijeg avgusta, koji je od 1952. godine opstajao pune 72 godine, prvi put je oboren 2024, a zatim ponovo 2026. godine.

Drugim rečima, rezultat koji je bio nedostižan više od sedam decenija nadmašen je dva puta tokom samo tri leta.

Suša pogodila reke, useve i energetiku

Rekordne temperature pratila je dugotrajna suša, koja je izazvala izuzetno nepovoljne hidrološke prilike.

Nedostatak padavina, visoke temperature i manjak snega u gornjem delu sliva Dunava doveli su do hidrološke suše i rekordno niskog vodostaja najveće reke koja protiče kroz Srbiju.

Proticaji Kolubare sa pritokama, Jadra, Toplice, Vlasine, pritoka Zapadne i Velike Morave, kao i Crnog i Belog Timoka, bili su blizu vrednosti koje RHMZ označava kao biološki minimum.

Tokom leta zabeležene su i 293 prijave problema sa vodosnabdevanjem u 87 opština, odnosno 162 mesta. Građani su u gotovo 78 odsto prijava kao glavni razlog naveli sušu i presušivanje izvora.

Nizak vodostaj pogodio je energetiku, naročito hidroelektrane Đerdap 1 i Đerdap 2, dok je poljoprivreda bila izložena istovremenom toplotnom i vodnom stresu. Posebno su pogođeni kukuruz, soja i drugi jari usevi.

Naučnici upozoravaju: Biće još teže

Stručnjaci navode da je prilagođavanje novim uslovima neophodno radi zaštite zdravlja ljudi, poljoprivrede, energetike, vodosnabdevanja i svakodnevnog života.

Ipak, samo prilagođavanje neće biti dovoljno ukoliko temperature nastave da rastu.

– Što se emisije brže i odlučnije smanje, to će manji biti rizik da današnji ekstremi postanu još češći i intenzivniji, a prilagođavanje još skuplje i teže u decenijama koje dolaze – upozorio je dr Vladimir Đurđević.

Istraživanje je sprovedeno prema savremenoj metodologiji koju koristi međunarodna inicijativa „World Weather Attribution“.

Izvor: Klima 101