Meteorolog Ivan Ristić privukao je veliku pažnju objavom o izuzetno neobičnoj sezoni uragana na Atlantiku, koja je ove godine stigla do druge polovine septembra bez ijednog formiranog uragana.

Prema dostupnim meteorološkim podacima, Atlantik je 21. septembar dočekao bez ijednog uragana prvi put posle čak 112 godina. Poslednji put ovako kasno u sezoni nije bilo nijednog uragana 1914. godine.

Upravo taj podatak Ristić je podelio na društvenim mrežama, uz poruku koja je odmah izazvala brojne reakcije.

„Po prvi put nema uragana na Atlantiku, zadnji put se to desilo 1914. godine, u prevodu zima kod nas obećava“, napisao je Ristić.

Iako je sezona bila neuobičajeno mirna kada je reč o uraganima, Atlantik ipak nije bio potpuno bez tropskih sistema.

Tokom godine formirano je više imenovanih tropskih oluja, ali nijedna do 21. septembra nije uspela da dostigne snagu uragana. Da bi tropska oluja bila proglašena uraganom, potrebno je da dostigne stalnu brzinu vetra od najmanje 74 milje na sat, odnosno oko 119 kilometara na sat.

Jedna od oluja bila je vrlo blizu tog praga, ali se ipak nije dovoljno pojačala.

1

Meteorolozi neobično mirnu sezonu u velikoj meri povezuju sa snažnim El Ninjo fenomenom, koji menja cirkulaciju atmosfere i pojačava takozvano vertikalno smicanje vetra iznad Atlantika. Takvi uslovi otežavaju organizovanje i jačanje tropskih sistema u uragane.

Rekord koji se čeka više od jednog veka

Posebno je zanimljivo što je istorijski vrhunac atlantske sezone uragana obično oko 10. septembra, što znači da je glavni deo perioda u kojem se očekuje najveća aktivnost već prošao bez formiranja ijednog uragana.

Godina 1914. ostala je upamćena kao jedna od retkih sezona u istorijskim podacima tokom kojih nije zabeležen nijedan atlantski uragan.

Ipak, meteorolozi upozoravaju da stare podatke treba posmatrati sa rezervom, jer pre ere satelita nije bilo moguće pratiti svaki tropski sistem koji bi nastao daleko od kopna i pomorskih ruta.

Današnji meteorološki sistemi, sateliti i radari omogućavaju daleko preciznije praćenje Atlantika, pa je činjenica da u 2026. godini do tako kasnog datuma nije zabeležen nijedan uragan još neobičnija.

Ristić pogledao ka predstojećoj zimi

Ristić je ovaj fenomen protumačio kao mogući signal zanimljive i snažnije zime u našem regionu.

Njegova kratka poruka „zima kod nas obećava“ privukla je naročitu pažnju zbog toga što poslednjih godina Srbija ima periode veoma blagih zima, sa sve manje dugotrajnih snežnih epizoda u nižim predelima.

Ipak, sama činjenica da u Atlantiku nema uragana ne znači automatski da Srbiju očekuju veliki snegovi ili ekstremno hladna zima.

Na zimsku sezonu na Balkanu utiče čitav niz faktora – od stanja polarnog vrtloga, cirkulacije iznad Atlantika i Evrope, El Ninja, položaja mlazne struje, pa sve do rasporeda sistema visokog i niskog vazdušnog pritiska.

Zbog toga se jedan pojedinačni pokazatelj ne može koristiti kao sigurna dugoročna prognoza.

Sezona još nije završena

Još jedna važna stvar jeste da sezona uragana na Atlantiku zvanično traje do 30. novembra.

To znači da još postoji dovoljno vremena da se tropski sistemi formiraju i dostignu snagu uragana.

Meteorolozi upozoravaju da, iako je dosadašnji deo sezone istorijski miran, to ne znači da će tako ostati do njenog završetka. Čak i jedna oluja koja se brzo pojača može potpuno promeniti sliku sezone.

Za sada je, međutim, jedno sigurno – Atlantik je ove godine napravio meteorološki presedan koji nije viđen više od jednog veka.

Da li će se taj neobičan razvoj situacije zaista preslikati i na predstojeću zimu u Srbiji, kako nagoveštava Ristić, znaće se tek kada se približimo zimskim mesecima i dobijemo pouzdanije sezonske prognoze.

Izvor: Informer / objava Ivana Ristića / AccuWeather / NOAA podaci