Svetski meteorološki krugovi sa velikom pažnjom prate događaje u Tihom okeanu, gde se razvija snažan klimatski fenomen poznat kao El Ninjo. Ovaj okeanski poremećaj usled intenzivnog zagrevanja površinskih voda menja globalnu cirkulaciju vazduha i priprema teren za klimatske anomalije tokom predstojeće zimske sezone. Akumulacija toplote u pacifičkim vodama odvija se izuzetno brzo, što direktno utiče na raspodelu vazdušnog pritiska i putanje oluja širom sveta.

Meteorološki sajt "Severe Weather Europe" objavio je najnoviju detaljnu prognozu za zimu 2026/2027. godine.

Šta se dešava na okeanu i kakva je snaga novog El Ninja

Najnovije analize pokazuju da su površinske temperature u ključnim zonama Tihog okeana zabeležile ekstremna odstupanja koja prelaze preko 6 stepeni iznad normale. Kako navodi SWE, ovaj fenomen ubrzano raste još od ranog proleća i na putu je da postane najjači u poslednjih 75 godina, sa prognoziranim vrhuncem u decembru.

SWE očekuje da El Ninjo dostigne izuzetno veliku jačinu, uz gotovo stopostotnu verovatnoću da će se zadržati tokom cele zime. Objavljeno je na sajtu da ovako snažan okeanografski poremećaj podstiče jak atmosferski talas koji transformiše mlazne struje i utiče na raspored pritiska na celoj severnoj hemisferi.

Kako su izgledale ranije zime sa jakim El Ninjom

Da bi se bolje razumeli mogući efekti, na sajtu SWE napravljeno je poređenje sa prethodna četiri istorijska "Super El Ninjo" događaja iz sezona 1972/1973, 1982/1983, 1997/1998. i 2015/2016. godine. U Severnoj Americi ovi fenomeni su u prošlosti donosili razorne mećave, ledene oluje i istorijske snežne padavine.

Međutim, kako objašnjavaju stručnjaci SWE, uticaj na evropski kontinent je posredniji jer nad Evropom dominantnu ulogu imaju zapadna strujanja sa Atlantskog okeana. Tokom ranijih Super El Ninjo zima, dominacija zapadnih vetrova donosila je Evropi uglavnom nadprosečno tople zimske mesece.

Polarni vrtlog kao ključni faktor za iznenadna zahlađenja

Pored okeanskih strujanja, meteorolozi posebnu pažnju posvećuju stratosferskom Polarnom vrtlogu koji deluje kao zaštitni prsten i zadržava hladan polarni vazduh na severu. Kako navodi SWE, najnoviji prognostički modeli ECMWF ukazuju na neobično slabljenje zapadnih vetrova u stratosferi krajem decembra i tokom sredine zime.

Kada dođe do slabljenja ili kolapsa polarnog vrtloga, otvara se prostor za iznenadna stratosferska zagrevanja koja mogu poslati ledene vazdušne mase ka južnijim delovima Evrope. Iako to ne garantuje sneg u svakom konkretnom regionu, poručuju stručnjaci SWE da u drugoj polovini zime raste verovatnoća za povremene prodore hladnoće.

Prognoza za Evropu, Balkan i Srbiju: Kakva nas zima čeka

Kada je reč o Evropi, jugoistočnom regionu i Srbiji, model ECMWF za period decembar–februar predviđa prevlast blažih klimatskih uslova. Prema podacima koje navodi SWE, tokom predstojeće zime u većem delu Evrope, uključujući Balkan i Srbiju, očekuju se temperature iznad višegodišnjeg proseka.

U pogledu padavina, objavljeno je na sajtu da se nad zapadnom, centralnom i jugoistočnom Evropom očekuje količina padavina iznad proseka usled čestih ciklona sa Atlantika. Ipak, stručnjaci SWE upozoravaju da veća količina padavina ne znači automatski više snega u nižim predelima, jer je za sneg neophodan i stalan izvor hladnog vazduha.

Glavni deficit snega prognozira se za niske predele, dok će najpovoljnije uslove za obilan sneg imati severni delovi Evrope i visoke planine iznad 1.800 do 2.000 metara nadmorske visine.

Detaljan pregled zime po mesecima

SWE je objavio i mesečni razvoj vremenskih prilika od decembra do početka proleća:

  • Decembar 2026. godine: Zima počinje pretežno blagim vremenom širom Evrope pod uticajem dominacije toplijih vazdušnih masa.
    Januar 2027. godine: Blagi uslovi se nastavljaju u većem delu kontinenta, uz prve signale promena na krajnjem severu.
    Februar 2027. godine: Sever Evrope beleži temperature bliže normali, dok jug kontinenta, Balkan i Srbija ostaju pod uticajem toplijeg talasa, uz mogućnost povremenih dinamičnih prodora.
    Mart 2027. godine: Ulazak u rano proleće donosi nastavak uglavnom blagih vremenskih prilika širom Evrope.

Na kraju, kako zaključuje SWE, čak i u uslovima prosečno toplije zime, pojedinačni dobro pozicionirani cikloni mogu doneti kratkotrajne, ali izuzetno jake snežne oluje i oštar pad temperature.

Prema dugoročnoj vremenskoj prognozi meteorologa Ivana Ristića za 2026. godinu, "u novembru se očekuje prvi sneg u Beogradu sa temperaturama u granicama normale. I decembar bi mogao da bude kao prethodnih godina, ali će ipak biti povremenih zahlađenja uz padavine i blaža otopljenja."