Lekari ponavljaju da je rak dojke izlečiv u više od 90 odsto slučajeva ako se otkrije na vreme. Zato je važno da svaka žena zna da li spada u grupu sa povišenim rizikom i šta tim povodom može da uradi.
Mnoge žene upravo ovog meseca javno dele svoje priče, poput glumice Konstans Zimer, koja je tek sada otkrila da se mesecima borila sa bolešću.
Ipak, jedno pitanje se u oktobru često postavlja, a retko dobija jasan odgovor: ako su majka, sestra ili baka imale rak dojke, da li to znači da ću ga i ja dobiti? Deo odgovora krije test na BRCA gene, ali on nije za svakoga.
Šta su BRCA geni i zašto su važni
BRCA1 i BRCA2 su geni koje svi imamo. Njihov zadatak je da popravljaju oštećenja DNK i tako sprečavaju nastanak tumora. Problem nastaje kada je neki od njih promenjen, odnosno kada postoji mutacija.
Svet je o ovom testu počeo da priča 2013. godine, kada je Anđelina Džoli otkrila da nosi mutaciju BRCA1 i da je preventivno odstranila obe dojke. Njena majka preminula je od raka u 56. godini.
Prema podacima udruženja Evropa Dona Srbija, 5 do 10 odsto žena sa rakom dojke ima nasledni oblik bolesti, povezan sa mutacijama na BRCA genima. Kod nosilaca mutacije rizik od raka dojke tokom života iznosi 50 do 85 odsto, a od raka jajnika 20 do 40 odsto.
Mutacija se nasleđuje i od majke i od oca. Zato je važna istorija bolesti obe strane porodice, a ne samo ženske linije.
Kome se test preporučuje
Porodična istorija često je prvi alarm. Ana Dornik, koja danas vodi udruženje „Žena uz ženu“, ispričala je za Alo! da joj je majka preminula od raka dojke, a da se i sama kasnije suočila sa istom dijagnozom.
Razgovor o genetskom testiranju obično ima smisla ako:
• je bliska rođaka (majka, sestra, ćerka) obolela od raka dojke pre 50. godine
• u porodici ima više žena sa rakom dojke ili jajnika, po istoj liniji
• je neko u porodici imao rak jajnika
• je muškarac u porodici imao rak dojke
• je kod nekog od rođaka već pronađena BRCA mutacija
• ste i sami imali rak dojke u mlađem dobu
Drugačija je situacija kada je u porodici već pronađena mutacija. Ako žena tada dobije negativan rezultat, to znači da tu promenu nije nasledila, pa je njen rizik najčešće sličan riziku ostalih žena njenih godina. I dalje joj, međutim, važe redovni pregledi kao i svima ostalima.
Ako u porodici nema slučajeva raka dojke ili jajnika, test obično nije prvi korak. Tada su važniji samopregled i redovni pregledi u skladu sa godinama.
Zato genetičari savetuju da se pre testa razgovara sa stručnjakom. U tom razgovoru procenjuje se porodična istorija, bira odgovarajući test i objašnjava šta rezultat znači za vas i vaše najbliže. U Beogradu takvo genetičko savetovalište ima laboratorija IntroLab na Vračaru, gde uz genetičke analize pacijenti dobijaju i pisani zaključak genetičara.
– Test na BRCA gene ima najviše smisla kada iza njega stoji jasna porodična priča. Zato sa svakom pacijentkinjom prvo prođemo kroz istoriju bolesti u porodici, pa tek onda odlučujemo da li je test potreban i koji. Rezultat nije presuda, već informacija na osnovu koje žena sa svojim lekarom pravi plan praćenja – objašnjava dr sci. Jelena Veličković, genetičar i osnivač laboratorije IntroLab.
Oktobar je dobar trenutak da sa majkom, bakom ili tetkom otvorite razgovor o bolestima u porodici. Taj razgovor može biti prvi korak ka prevenciji.
Komentari (0)