ALO! ISTRAŽUJE Koja su to mesta, okupljanja i događaji gde vas najviše vreba koronavirus

Kako kaže naša sagovornica, često i deca donose koronu u kuću.

- Mahom je reč o tinejdžerima koji se zaraze u izlascima, družeći se po kafićima, restoranima i ostalim mestima na kojima se okupljaju. Još jedno od redovnih mesta zaražavanja je gradski prevoz. Svi navode da se dugo u prevozu ne poštuje obaveza nošenje maski, tako je i sada. To je iskustvo pacijenata, podaci govore da su ovo najčešća mesta gde se ljudi zaražavaju.

SAMO NA PAPIRU

Reči doktorke Timotijević uglavnom se poklapaju s podacima do kojih su došli u Institutu „Batut“. Naime, kako su nezvanično iz ovog instituta rekli za naš list, najviše novozaraženih dolazi sa mesta gde se okuplja veliki broj ljudi.

- Razna slavlja, poput svadbi, rođendana, proslava punoletstava, posebno su rizična, s obzirom na to da se ljudi tamo baš opuste. Ljube se, grle, pevaju, i onda je jasno da jedan zaraženi može da inficira još desetak ljudi. Sa tih slavlja se vraćaju i zaražavaju ukućane, ovi dalje šire koronu vozeći se autobusima, i to onda dovodi do 8.000 i više novozaraženih svakog dana - objašnjava naš sagovornik iz „Batuta“.

I svetska iskustva otprilike su ista. Najveći broj ljudi biva zaražen tamo gde se okupi 500, 1.000 ili više hiljada ljudi. Uostalom, nikako ne smemo zaboraviti da je epidemija u Italiji buknula upravo posle fudbalske utakmice na kojoj je bilo 45.000 gledalaca (utakmica Lige šampiona Atalanta-Valensija). Kod nas je, bar na papiru, kapacitet stadiona i hala limitiran na 50 odsto, baš zbog korone, međutim, to se malo gde poštuje. Tako sportske priredbe, hteli mi to ili ne, postaju rasadnici virusa kovid 19.

LETNJA SEZONA

Idemo dalje... I čekaonice zdravstvenih ustanova, nažalost, mesta su odakle se širi koronavirus. Posebno se to odnosi na prostor ispred kovid ambulanti (makar to uglavnom bio otvoreni prostor), jer se tamo, kako pokazuju slike koje gledamo poslednjih dana, okupi i po nekoliko stotina ljudi koji gusto zbijeni čekaju da stignu do lekara. I tako po nekoliko sati...

Konačno, kako je pokazalo istraživanje Alo!, mesta odakle se širi korona mogu biti i verski objekti, fakulteti, radne zajednice, a mnogi se zaraženi vraćaju i s putovanja, što je posebno bilo izraženo tokom letnje sezone.

Deca meta korone, ali i prenosioci zaraze

Da je sve veći broj zaražene dece koronavirusom, potvrđuju i slike iz domova zdravlja, gde se svakodnevno javljaju roditelji s decom koja imaju simptome prehlade. Međutim, često se ispostavi da se radi baš o kovidu, a tada su u problemu i roditelji, koji često postaju pozitivni na koronu upravo preko najmlađih. A da se ne pominje da mnogi nemaju drugog načina nego da decu na pregled dovedu javnim prevozom, što je još jedna opasnost od širenja zaraze.

Deca se najčešće žale na bol u grlu, mišićima, imaju temperaturu, kijaju, a neka dolaze i s dijarejom. U velikoj raznolikosti simptoma, pedijatri moraju da razluče simptome jesenjih respiratornih virusa od kovida. Ukoliko je neko u porodici ili u školi zaražen koronavirusom, deca se upućuju na testiranje. Kod dece koja nemaju zaražene u direktnom okruženju, nakon pregleda se prvo radi analiza krvne slike.

- Moje dete je bolelo grlo, procurio joj je nos, ali temperaturu nije imala. Odmah smo je doveli na pregled da utvrdimo da li ima koronu. Međutim, nakon analize krvne slike, pedijatar je rekla da je reč o bakterijskoj upali grla, a ne o virusnoj infekciji. Nije bilo indikacija za testiranje na koronu. Ali mi smo ipak otišli u privatnu laboratoriju i uradili bar antigenski test, radi kakve-takve sigurnosti - rekla je mama Vesna, koja je na pregled dovela dete u Dom zdravlja „Dr Simo Milošević“ na Čukarici.

Inače, u ovom domu zdravlja deca za koju se utvrdi da su kovid pozitivna smeštaju se odmah u prostoriju u izolaciju, gde ulazi lekar i određuje dalje lečenje.