U centru Novog Sada, kod podzemnog prolaza i Bulevara Mihajla Pupina, prolaznici gotovo svakodnevno viđaju čoveka i psa koji se ne razdvajaju. Aleksandar Vlajankov, kojeg svi zovu Saša, godinama živi bez krova nad glavom, a društvo mu pravi Koko, žuti mešanac star 13 godina.

Iako nema svoj dom, Saša kaže da ne bi pristao da se odrekne Koko ni za kakav novac. Ona je poslednja uspomena na njegovu pokojnu verenicu Snežanu, a obećanje da će brinuti o njoj postalo je najvažniji deo njegovog života.

Nakon Snežanine smrti, Saša je preuzeo brigu o psu, izvadio joj pasoš, čipovao je i sterilisao. Od tada dele sve što imaju, uključujući hranu i hladne noći provedene na ulici.

„Nemaš ti, burazeru, para koliko ona vredi“

1

Saša se priseća da su mu prolaznici, dok je Koko bila mlađa, nudili novac kako bi je kupili.

Njegov odgovor uvek je bio isti.

„Nemaš ti, burazeru, para koliko ona vredi. Nemaš ti toliko na bankovnom računu“, kaže Saša.

Za njega Koko nije samo pas, već porodica koju ne želi da izgubi.

Nudili mu krov nad glavom, ali je odbio zbog Koko

Saši je u više navrata ponuđen smeštaj u prihvatilištu, ali pod uslovom da ne povede psa.

Svaki put je odbio.

„Uvek sam govorio, ja ću biti napolju, ali ona da mi bude unutra“, priseća se Saša.

Iako su zime na novosadskim ulicama teške, nije želeo da ostavi Koko samu na hladnoći.

Čak i kada nema dovoljno novca za sebe, vodi računa da ona ima hranu. U rancu nosi granule i konzerve, a tokom zime nastoji da joj obezbedi toplu odeću.

Jedna žena iz dijaspore poklonila je Koko zimsku jaknu, ali Saša kroz osmeh kaže da joj je sada pomalo mala jer se u međuvremenu ugojila.

Hitna pomoć odvezla Sašu, Koko ostala nepomično da ga čeka

Njihova priča dospela je u javnost nakon događaja koji je izazvao brojne reakcije na društvenim mrežama.

Saši je jednog dana pozlilo na ulici, zbog čega je intervenisala Hitna pomoć.

Dok su lekari brinuli o njemu, Koko se nije odvajala od svog vlasnika.

Kada je vozilo Hitne pomoći odvezlo Sašu, ona je ostala na mestu na kojem ga je poslednji put videla.

Fotografija vernog psa koji čeka svog čoveka dirnula je mnoge građane.

Nakon što se priča proširila, Saši i Koko počeli su da prilaze ljudi koji su želeli da pomognu. Pojedini su dolazili čak iz Beograda, donoseći hranu, konzerve i poslastice za psa.

Nekada je vozio kamione, danas sanja da se vrati za volan

Saša je rođeni Novosađanin, a njegova porodica, kako kaže, u tom gradu živi najmanje sedam generacija.

Tokom života bavio se različitim poslovima. U Bačkoj Palanci je 12 godina radio u perionici automobila, a kasnije je služio vojsku, gde je položio ispite za više kategorija motornih vozila.

Radio je kao vozač kombija, pomagao ljudima pri parkiranju, a automobile je prao i na parkingu, koristeći samo kofu vode i sunđer.

Ne krije ni da je u prošlosti pravio ozbiljne greške i da je zbog pojedinih krivičnih dela služio zatvorske kazne.

Danas kaže da želi da živi drugačije.

„Ne kradem, ne otimam, ne obijam, mirno spavam, ne ganja me niko, ne ganja me zakon“, poručuje Saša.

Njegova želja je da ponovo radi kao vozač, naročito u međunarodnom transportu, jer je ljubav prema kamionima zadržao još od mladosti.

Sada strahuje za život svoje Koko: Za operaciju potrebno 50.000 dinara

Ipak, njegova najveća briga trenutno nije posao, niti činjenica da nema dom.

Brine ga zdravlje Koko.

Na njenom telu pojavila se izraslina koja se postepeno povećava, zbog čega je Saša potražio savet veterinara.

Prema njegovim rečima, za pregled i operaciju potrebno je oko 50.000 dinara.

Za čoveka koji živi na ulici to je ogroman iznos, ali Saša ne želi da odustane. Spreman je, kako kaže, da novac prikuplja i otplaćuje u ratama, samo da njegov pas dobije neophodnu pomoć.

Koko je već u poznim godinama, a Saša strahuje da bi njeno zdravstveno stanje moglo dodatno da se pogorša.

Uprkos svemu, njegova najveća želja ostaje jednostavna.

„Ma samo nek smo ona i ja zajedno. Pa neka ide život“, kaže Saša.

Izvor: Blic / Kurir / Stvarne ispovesti