Da bi ova retka vrsta četinara opstala i preživela krizu na Zlatiboru je posađeno preko 800 sadnica belog bora, na koje će se od marta sledeće godine, kalemtiri grančice zlatnog bora.

Nakon dvadesetak godina na takvom

- Imajući u vidu da u Srbiji postoje još samo četiri zlatna bora, svaka grančica koju uzimamo za kalem je prava dragocenost. Zlatni bor ima, obično, 50 do 60 odsto zlatnih četina, koje su u stvari retka promena na belom boru. U pitanju je somatska promena i zlatne četine nisu nasledna karakteristika. Ako se stvore sadnice iz semena, potomstvo će dati normalnu, zelenu, boju četina i zbog toga smo se odlučili za vegetativno razmnožavanje, odnosno kalemljenje. Za kalemljenje koriste se sadnice belog bora iz rasadnika, a plemke su grančice zlatnog bora koje su pronađene tokom terenskih istraživanja. – objasnio je prof. Dr Vladan Ivetić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Spasilačku akciju "pozlaćivanja" Zlatibora mladim zlatnim borovima preduzeli su članovi udruženja "Diskaver Serbija" u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji. Cilj akcije je da se sačuva zlatni bor po kome je poznat zlatiborski kraj.

– Projekat ćemo realizovati u nekolko faza, u narednih godinu dana. Sada smo u prvoj fazi, kada postavljamo podloge koje ćemo kasnije kalemiti. Naš cilj je da čuvamo prirodna bogatstva Srbije, da pošumljavamo i oplemenjujemo predele o kojima niko nema formalnu obavezu da brine. To radimo sa volonterima koji žele da uživaju u prirodi na istinski način -  objasnio je Vladimir Pavlović iz Udruženja Diskaver Srbije.

Cela akcija spasavanja zlatnog bora ima i humanitarni karakter. Na prodaju će, narednh meseci, biti ponuđeno sto sadnica po ceni od sto evra, a prikupljeni novac poslužiće za pomoć deci Zlatiborskog okruga.

BONUS VIDEO: