Dan Republike se od Drugog svetskog rata slavio na dan kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine u Jajcu.

AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, dok je kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.

Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula "maršal Jugoslavije", na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.

Pored

, državni praznici bili su i 1. i 2. januar (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maj (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jul (Dan boraca).

Baš kao i

i Dan mladosti, i Dan Republike je slavljen uz pompu, organizovane su svečane akademije, počasni plotuni, đaci su dobijali , deljeno je ordenje. Radnici su koristili priliku da odu do rodnog sela ili na kraće putovanje.

Kada je ukinut praznik

Sa raspadom SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.

Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Danas Srbija ima četiri državna praznika – Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).

Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno. 

BONUS VIDEO: