Iza lica koje se u medijima predstavlja kao heroj i borac za prava napuštenih životinja, izgleda da se krije brutalna stvarnost koristoljublja, manipulacije i moralnog sunovrata. Nikola Stojković, samozvani “čuvar pasa”, kako tvrde neki zaštitnici životnja, on ne štiti životinje - on ih koristi. I to već godinama.

<div id="OCM_Sidebar1_Mobile" data-ocm-ad'="" style="margin: 0px; box-sizing: border-box; background-color: rgb(255, 255, 255);">

Njegova "briga" o napuštenim psima zapravo je pažljivo izgrađen mehanizam za privlačenje donacija, medijske pažnje i lične koristi, dok psi koje navodno spašava često trunu u nelegalnim, nehigijenskim uslovima, bez veterinarske nege, hrane i osnovnog dostojanstva. Služe mu samo kao alat za emocionalnu ucenu ljudi dobre volje.

1,7 miliona duga, pa nova fondacija za novu prevaru

Nakon što su nadležni organi utvrdili da je utajio porez u iznosu od 1,7 miliona dinara, Stojković nije odgovarao - već se povukao i osnovao novu organizaciju: "Fondacija Utočište za životinje Nikola”, preko koje i danas prima uplate.

Time je pokušao da izbegne zakonske obaveze i nastavi svoju delatnost pod novim imenom, ali po istom principu - bez transparentnosti, bez kontrole, bez etike. A da je nastavio da prima uplate i na lične račune govori i podatak sa njegove Instagram stranice gde reklamira svoj lični Pay Pal nalog.

Da bi izbegao odgovornost, formalno je postavio svoju majku za odgovorno lice fondacije i napravio upravni odbor kako bi više naivnih uvukao u svoje poslovanje. Njegov azil u dvorištu sopstvene kuće funkcioniše bez dozvola, inspekcija i minimalnih uslova - dok komšije godinama trpe nesnosne uslove, lajanje, neprijatne mirise i pretnje. Zbog toga su čak i pokrenuli peticiju za zatvaranje nelegalnog azila, navodeći da ih Stojaković maltretira, bahato se ponaša i preti vezama u državnim strukturama.

Veze u tužilaštvu - štit od zakona

Prema dostupnim informacijama, protiv Nikole Stojkovića je podneto više krivičnih prijava zbog zloupotreba, lošeg postupanja prema životinjama i finansijskih malverzacija. (Sve prijave ćemo objaviti u narednim tekstovima).

Međutim, zbog njegovih veza unutar pravosuđa i tužilaštva, nijedan postupak nije procesuiran.

Prijave stoje u fiokama - dok on nastavlja da puni svoje džepove.

Lažni moral i selektivna borba

Jedna od najopasnijih karakteristika Stojkovićevog delovanja jeste njegova selekcija borbi - napada samo kada vidi da može dobiti pažnju i novac. Ukoliko proceni da neko može biti novi donator ili ako izmišljena afera može da mu donese medijsku pažnju, napada bez zadrške, često i bez dokaza.

Ali kada naiđe na prave kriminalne radnje - ako iza njih stoje moćni pojedinci - ćuti. Ili još gore, brani ih.

Najstrašniji primer je nelegalni azil za pse u ulici Tošin bunar 218, u samom centru Novog Beograda iza restorana Dren. Građani su masovno prijavljivali da se tu psi spremaju za borbe - da se muče, izgladnjuju i brutalno zlostavljaju.

Stotine poruka i prijava stigle su i samom Nikoli - a on nije uradio ništa. Ne samo da nije reagovao, već je, prema svedočenjima, stao u zaštitu organizatora - osuđivanog kriminalca koji zarađuje na borbama pasa. Zašto? Jer zna da tu ne može da "naplati" - niti donacije, niti medijski poen.

Branjenje kroz medije i poznanstva

Svestan da mu reputacija klizi iz ruku, Stojković je pokušao da se brani kroz medije, koristeći poznanstva sa novinarima i javnim ličnostima. Organizovao je medijske nastupe, objavljivao fotografije sa pevačima, glumcima i sportistima - sve sa ciljem da stvori sliku “omiljenog humanitarca” i opere svoje ime. Ali slike sa poznatima ne peru istinu. Ne brišu mučenje pasa. Ne brišu neplaćeni porez. Ne brišu ignorisanje zločina.

Zato se mora reći jasno i glasno: Nikola nije zaštitnik životinja. On je prevarant, manipulator i simbol svega što je pogrešno u sistemu zaštite životinja u Srbiji.

On ne štiti pse - on ih koristi. Ne voli životinje - voli novac i pažnju. I sve dok mu se ne stane na put, pravi borci za životinje će biti gurnuti u senku, a stvarne patnje pasa će ostajati nevidljive.

Nećemo stati sa istraživanjem ove teme sve dok ovakvi ne završe gde im je mesto.

Država mora da reaguje – odmah i bez odlaganja

Ukoliko se institucije ne probude i ne prekinu ovakvu praksu, šalje se poruka da je zloupotreba humanosti dozvoljena, a da su životinje ostavljene na milost i nemilost manipulatorima u potrazi za ličnom koristi. Neophodno je da se nadležni organi – od Poreske uprave, preko veterinarske inspekcije, do tužilaštva – uključe u ovaj slučaj, sprovedu temeljnu istragu i primene zakon bez izuzetaka! Svaki dan ćutanja znači još jedan dan patnje za napuštene životinje, a još jednu pobedu za sistemsku nepravdu. Srbija mora da pokaže da zakon važi za sve – i za one sa vezama, i za one koji se kriju iza lažnog humanitarizma.