Sveta Velikomučenica Ekaterina Aleksandrijska je ranohrišćanska mučenica i svetiteljka s kraja 3. veka.

Prema predanju, u jednoj svojoj viziji Isus Hrist joj je darovao prsten, što je ona protumačila kao znak da svoj život treba da posveti Bogu. Bila je vrlo obrazovana, i veoma je dobro poznavala grčku filozofiju, medicinu, retoriku i logiku.

Prema predanju, car Maksencije je jednom prilikom pozvao 50 mudraca i organizovao raspravu u kojoj bi se raspravljalo o veri. U toj raspravi Ekaterina je odnela pobedu, a car Maksencije je kao kaznu naredio da se svih 50 mudraca spale. Pred smrt, na Ekaterinin nagovor, ovi mudraci su primili hrišćanstvo i ispovedili se.

Ekaterina je bila uhvaćena, mučena i pogubljena u svojoj 18. godini, 24. novembra 305. godine. Po predanju, prilikom pogubljenju, iz njenog tela poteklo je tada mleko umesto krvi.

Njene mošti čuvaju se na Sinaju. Manastiru Svete Katerine sveti kraljevi Dragutin i Milutin darivali su brojne poklone koji se čuvaju u manastirskom muzeju i biblioteci. Krajem XIV veka iguman Sinajskog manastira bio je Srbin, Joanikije.

Običaji i verovanja

Prema pravoslavnoj tradiciji postoji verovanje da se ovoj svetiteljki mole devojke koje žele da upoznaju ljubav svog života.

Potrebno je moliti se svake večeri tokom 40 dana i želja će biti uslišena.

“Vrlinama kao svetlošću sunčanom si prosvetila neverne mudrace, i kao presvetli Mesec noćnim putnicima, odagnala si tamu neverja, i caricu si uverila, i zajedno sa njom i mučitelja si izobličila, bogozvana nevesto, blažena Ekaterina. Sa željom si došla u nebeski Dvorac ka prekrasnom Ženiku Hristu, i od Njega si carskim vencem uvenčana: Njemu sa Anđelima predstojeći, moli se za nas, koji slavimo preslavnu uspomenu tvoju.”

(