Mašine su čistile do glavnog puta, a do domaćanistava snalazio se kako je ko mogao. Najverniji prijatelji u ovim teškim trenucima ljudima su bili volovi, koji su svakodnevno probijali snežne smetove.

- Nema puno

, ovde smo ostali moj brat i ja, svako od nas ima po par volova, nezamislivo je da u ovim surovim krajevima se boriš sam, moraš imati prijatelja u svemu. Zime surove same po sebi, kod nas na Kamenoj Gori temperature bude u plusu tek oko . Bez bar jednog para volova zimi bi nam bile vezane ruke, sa njima probijamo namete i preko dva metra do glavnog puta, vozama koje smo sami napravili, i zbog toga mogu reći da su najbolji prijatelji domaćinstva - kazao je za RINU, Predrag Čović zvani Vucko.

I kada

spadnu, muke Čovića koji su birali da žive daleko od civilizacije ne prestaju. Sa prvim zrakom sunca prvo namire stoku, a zatim i sebe. Prvo se položi hrana volovima, a tek onda se ide u malinjak ili u šumu, jer im je to jedini izvor prihoda koji je preostao.

- I zimi i leti su volovi su nam najvažniji. Kad okopni sneg i završi se čišćenje, sa njima onda idemo u šumu i izvlačimo drva. Radimo po ceo dan i to na mestima na koje ljudska noga jedva da može i da kroči. Ali, mora da se radi - priča Predrag.

Na samoj granici sa Crnom Gorom, meštani Kamene Gore ne toliko često stižu da odu do grada, ali znaju da će do njih svratiti stalni gost.

- Kod nas poštar dolazi jednom sedmično i pored pošte koju nosi, pre nego što krene pozove da pita šta nam treba od namirnica. I ako spremimo sve što treba njegova pomoć nam je jako dragocena - zaključio je ovaj meštanin.

Iako tokom zime skoro nepristupačno, preko leta selo Kamena Gora je prepuno turista, a prema legendi posetioci kad se upute na ovu lokaciju vodu ne nose, jer na ovom mestu i dalje je očuvano preko 100 izvora zdrave, pijaće vode.

BONUS VIDEO: