U tihom

, među sestrama koje dan započinju molitvom i pesmom, nastao je nesporazum oko jedne od njih – sestre Sare. Nije im se dopadala. Govorile su da ne pripada među njih, da im smeta. Vremenom su postale sve oštrije, želele su da je udalje iz sestrinstva.

Ali tada je starija monahinja odlučila da ih nauči važnu lekciju — onu koju će pamtiti do kraja života.

Na sledećoj

okupila je sestre i rekla tihim, umornim glasom:

— Drage moje, stigla nam je tužna vest... Sestra Sara je jutros preminula.

U crkvi je nastao muk. Neke su zaplakale, druge pognule glavu, a sve su osetile gorčinu i stid.

A onda je starica podigla pogled i rekla:

— Oprostite mi, slagala sam vas. Sara nije umrla. Samo je kasnila.

Sestre su odahnule, ali u njihovim očima više ništa nije bilo isto. Kada je Sara došla, sve su je dočekale sa osmehom i zagrljajem.

Tog dana, naučile su da čuvaju bližnje dok su još tu — jer kad ih jednom Gospod zaista pozove, utehe više neće biti.

(Kurir)

BONUS VIDEO