Javna rasprava o predlozima ovih zakona je završena, a nakon analize pristiglih komentara očekuje se da ih narodni poslanici uskoro usvoje.

Ukoliko zakoni budu usvojeni, kompanije koje proizvode električnu energiju, cement, čelik, gvožđe, aluminijum i veštačka đubriva biće obavezne da plaćaju ovaj porez. Cilj je smanjenje emisija štetnih gasova, unapređenje energetske efikasnosti i jačanje konkurentnosti domaće industrije na tržištu. Obaveza će važiti i za uvoznike proizvoda koji imaju visok ugljenični otisak, kako bi se sprečilo da Srbija postane tržište za „prljavu“ robu iz inostranstva. Na ovaj način država nastoji da smanji troškove koje bi domaće firme mogle imati zbog evropskog CBAM sistema (Carbon Border Adjustment Mechanism), koji EU planira da primeni od 1. januara 2026. godine – naravno, ukoliko Evropska komisija prihvati srpske sertifikate o emisijama.

Iako je reč o važnom koraku u borbi protiv klimatskih promena, tema u javnosti nije dobila veliku pažnju, jer su u fokusu bili drugi energetski i industrijski problemi, poput pitanja NIS-a, gasa i kvota za izvoz čelika. Zbog toga se u javnosti vodi rasprava – da li je ovo samo novi fiskalni namet ili neophodan korak ka izbegavanju mnogo većih troškova iz Brisela.

Iz Ministarstva finansija poručuju da cilj nije opterećenje privrede, već podsticanje kompanija da ulažu u obnovljive izvore energije i tehnologije koje smanjuju emisije CO₂. Dodaju i da će sistem omogućiti ravnopravan položaj domaćih proizvođača i uvoznika. Ipak, pojedini stručnjaci upozoravaju da se kasni sa usvajanjem propisa, jer do početka primene ostaje vrlo malo vremena.

Željko Marković iz Saveza energetičara za „Alo.rs“ ističe da se sa pripremama kasni, ali da je reč o temi od izuzetnog značaja, koja zahteva pažljivo donošenje odluka:

– Prvi je Zakon o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji se odnosi na proizvođače đubriva, cementa, gvožđa, čelika, aluminijuma i električne energije i plaća se na godišnjem nivou na osnovu procenjenih emisija iskazanih u tonama CO2 ili CO2 ekvivalenta (za gasove koji nisu CO2) u iznosu od 4 evra po toni. Za proizvođače električne energije, može se ostvariti pravo na poreski kredit od 20% sredstava koji je proizvođač uložio u mere koje donose smanjenje emisija CO2, a taj iznos ne može biti veći od 80% poreske obaveze. Svi obveznici poreza mogu da ostvare i pravo na podsticaje iz budžeta države. Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda odnosi se na uvoznike proizvoda koji su pomenuti, sem električne energije i plaćali bi uvoznici koji su obuhvaćeni porezom koji je isti kao i u prethodnom slučaju – objašnjava Marković.

On dodaje da je suština uvođenja ovog sistema slična evropskom modelu:

– Cilj je da svi energetski intenzivni proizvođači primene sve mere za smanjenje emisija, jer smo i mi potpisnici Pariskog sporazuma. Za razliku od nas, EU je fazno uvodila svoj sistem još od 2005. godine, a od 2013. godine su započete aukcije za dodelu alokacija za emisije. Uvođenjem nacionalnog poreza, CBAM taksa se umanjuje. Konkretno, ako je kod nas 4 evra po toni, a u EU 85, onda će se plaćati 81 evro po toni – navodi Marković.

Dok eksperti analiziraju efekte novih propisa, kompanije koje će biti obuhvaćene ovim porezom zasad se retko oglašavaju, iako aktivno učestvuju u konsultacijama. Iz Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije, koja okuplja firme iz pogođenih sektora, za „Alo.rs“ kažu da su učestvovali u javnoj raspravi i dali svoje komentare na oba zakona.

– Cilj nam je bio da doprinesemo da zakoni budu usklađeni sa evropskim, ali i primenljivi u praksi. Podržavamo uvođenje nacionalnog sistema oporezivanja emisija CO₂, jer je to važan korak ka sprovođenju naših strateških dokumenata o dekarbonizaciji i usklađivanju sa pravilima EU. Ukazali smo da se sistem primenjuje postepeno, uz jasno definisanu dinamiku i predvidiv rast cene ugljenika. Srbija već ima uspostavljen sistem merenja, izveštavanja i verifikacije, što je značajan iskorak, ali ga je potrebno unaprediti i povezati sa budućim mehanizmom trgovine emisijama i sistemom naplate. Važno je i formiranje fonda za tranziciju, iz kog bi se deo prikupljenih sredstava vraćao industriji kroz projekte smanjenja emisija, energetske efikasnosti i ulaganja u OIE. Ovaj mehanizam ne treba da bude samo fiskalni, već i razvojni, da sredstva od poreza budu investicija u zelenu industriju, a ne trošak koji je sputava – kaže Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije.

Ona naglašava da će ključnu ulogu imati pravilnici i podzakonski akti, koji treba jasno da definišu obaveze i način obračuna:

– Cilj naših komentara nije bio da usporimo proces, već da doprinesemo njegovoj održivosti i predvidivosti. Srbija mora da sprovede pravednu tranziciju, na način koji će očuvati radna mesta i omogućiti industriji da ostane konkurentna. Samo partnerskim pristupom države i privrede možemo istovremeno ostvariti klimatske ciljeve i očuvati ekonomski rast – ističe Simić.

Na pitanje „Alo.rs“ da li će novi propisi predstavljati dodatno opterećenje za članice asocijacije, Simić odgovara:

– Uvođenje poreza na emisije gasova sa efektom staklene bašte biće dodatno opterećenje za naše kompanije, ali i očekivan korak usklađivanja sa propisima EU. Ključno je da ovaj sistem ne bude shvaćen samo kao fiskalni instrument, već kao mehanizam koji podstiče ulaganja u modernizaciju i smanjenje emisija. Pozdravljamo da je uveden i porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Time se domaća industrija štiti od nelojalne konkurencije i rizika da tržište Srbije postane odredište za robu sa visokim ugljeničnim otiskom, koja više ne može ući u EU. Ta mera važna je za industriju građevinskog materijala, jer je naše tržište prethodnih godina bilo izloženo značajnom uvozu proizvoda sa znatno većim ugljeničnim otiskom u odnosu na domaće proizvode. Time su bili ugroženi napori domaće industrije ka smanjenju emisija CO2, kao i investicije za razvoj ugljenično neutralnih proizvoda – objašnjava Simić.

Prema njenim rečima, ovakav pristup ne samo da približava Srbiju evropskom CBAM mehanizmu, već i motiviše proizvođače iz drugih zemalja da ulažu u sopstvenu dekarbonizaciju.

– Važno je da ovaj mehanizam zaživi u praksi na način koji obezbeđuje jednake uslove za sve učesnike i štiti domaću proizvodnju od nelojalne konkurencije. Samo balansiranom primenom oba mehanizma – poreza na emisije i poreza na uvoz – Srbija može dostići klimatske ciljeve i zaštititi svoju privredu – zaključuje Simić.