Već pet dana primenjuje se značajna novina u okviru klimatske politike Evropske unije – mehanizam za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM). Pojam koji je donedavno bio gotovo nepoznat, od 1. januara postao je važan za srpsku javnost, naročito za kompanije koje proizvode aluminijum, gvožđe, čelik, cement, đubriva, vodonik i električnu energiju. Ove delatnosti biće obuhvaćene novim nametom, što će za njih značiti dodatne troškove prilikom izvoza na tržište Evropske unije.

Reč je o obavezi koja nije mala, budući da prema standardima Evropske unije cena iznosi do 85 evra po toni emitovanog ugljen-dioksida u procesu proizvodnje. Ipak, s obzirom na to da je Srbija uvela i naplatu sopstvenog „nacionalnog CBAM-a“ u iznosu od četiri evra po toni, obaveze prema Briselu biće umanjene na 81 evro, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje kompanija obuhvaćenih ovim mehanizmom.

Najnovijim izmenama pravila koja se odnose na CBAM uvedena je značajna olakšica za uvoznike – na uvoz robe do 50 tona ne plaća se CBAM namet. Ovo izuzeće ne važi za električnu energiju, ali se primenjuje na sve ostale proizvode obuhvaćene ovom regulativom. Na ovaj način Evropska unija obuhvatila je oko 99 odsto ukupnih emisija iz uvoza proizvoda na koje se CBAM odnosi, dok je jedan procenat emisija izuzet iz obračuna, sa ciljem da se pojednostavi uvoz za mala preduzeća i fizička lica.

Fiskalni savet u svojoj analizi navodi da će se Srbija, usled sporog sprovođenja klimatskih politika, od Nove godine suočiti sa značajnim dodatnim troškovima. Procene o novim obavezama su različite i kreću se od nekoliko desetina do čak 200 miliona evra godišnje do 2030. godine, uz očekivano poskupljenje cementa, čelika i drugih proizvoda.

– Energetska i klimatska tranzicija biće među ključnim strateškim izazovima Srbije u narednom periodu, jer su to procesi koji će oblikovati cene električne energije, uticati na konkurentnost privrede, kao i na prihode i javne rashode. Poseban problem predstavljaju zavisnost od lignita i niska energetska efikasnost, zbog čega su emisije u Srbiji višestruko veće nego u Evropskoj uniji – saopštio je Fiskalni savet.

Kako bi se smanjila ova zavisnost i ublažile posledice koje bi mogle da dovedu do pada konkurentnosti domaćih kompanija na tržištu EU, država je donela i sopstvenu regulativu, takozvani „nacionalni CBAM“. Reč je o Zakonu o porezu na emisiju gasova sa efektom staklene bašte i Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji su usvojeni krajem prošle godine. Dok deo stručne javnosti smatra da je ove mere trebalo uvesti ranije, predstavnici vlasti tvrde da takve ocene nisu utemeljene.

- Apsolutno nismo zakasnili niti smo radili nešto u minut do 12. Radi se o veoma kompleksnoj metodologiji koja se radi već nekoliko godina. I ako ste videli iskustva EU, koja je inicirala takav sistem, i tamo se menjaju metodologije, rokovi, predmeti oporezivanja, kada je u pitanju emisija ugljenika. Mi smo sve to ispratili, morali smo to da radimo i ove godine, kada je trajalo probno izveštavanje naših preduzeća koje podležu ovoj meri. Mi smo to sve sabrali, sagledali i doneli, zakon u koordinaciji sa privredom, PKS, Udruženjima i to nakon javne rasprave. Ono što je važno mi nismo žurili kako bi videli sve izmene, rokove Brisela, jer u suprotnom svoje donete odluke ne bi mogli da sprovedemo - navodi za domaće medije Siniša Mali, ministar finansija čije ministarstvo je i “tvorac” ovih zakona.

Udar na srpske izvoznike

On posebno ističe da uvođenje domaće regulative ne predstavlja udar na srpske izvoznike u sektorima aluminijuma, gvožđa, čelika, cementa, đubriva, vodonika i električne energije.

- Dve stvari su tu važne. Jedna, da ljudi znaju da mi nismo nešto napravili zbog dodatnog oporezivanja pojedinih preduzeća koja imaju veću emisiju ugljenika. Ta 4 evra, koje naplaćujemo po toni, bi se plaćao EU. Naša ideja je da taj novac ostane u našoj zemlji, što smo Zakonom i definisali, i da ga iskoristimo za projekte vezane za zaštitu životne sredine i smanjenje emisije ugljenika. Time naše izvoznike podstičemo da ubrzaju svoju tranziciju ka zelenoj energiji i smanjenju emisije ugljenika. To je veoma važno da postanu konkurentni i da se bore sa kompanijama iz EU. Ovim zakonima mi izjednačavamo i položaj domaćih privrednika i onih koji uvoze u Srbiju, kada je cena ugljenika u pitanju objašnjava Mali za domaće medije.

On posebno ističe da su u ceo proces bile uključene kompanije koje su obuhvaćene CBAM-om.

-Prilikom donošenja ovih zakona razgovarali sa svakim preduzećem pojedinačno, koje je predmet ovog poreza. Ne znam da li je to radio i Fiskalni savet u svojoj analizi i kako je došao do ocene da Srbija kasni sa ispunjavanjem klimatskih ciljeva i iznosa troškova koje zbog toga moraju srpske kompanije da plate - navodi Mali.

Podsetimo, Fiskalni savet je sredinom oktobra 2025. godine u svojoj analizi o uvođenju CBAM-a ocenio da Srbija kasni u ispunjavanju klimatskih ciljeva i da će primena Mehanizma za prekogranično usklađivanje cene ugljenika imati dugoročne posledice po domaću privredu. Kako je navedeno, ovaj novi klimatski propis uvodi dodatne troškove za izvoz srpskih preduzeća na tržište Evropske unije, koji bi već naredne godine mogli da dostignu i nekoliko stotina miliona evra godišnje.

Ministar finansija Siniša Mali, međutim, iznosi suprotan stav i ističe da Srbija u ovoj oblasti uvodi i određene novine.

- Ono što je važno to je na Beogradskoj berzi, jedini u regionu, imaćemo svoju platformu, zajedno sa Evropljanima , za trgovinu tim sertifikatima. Oni omogućavaju da kada je izvoz u pitanju da se opravdate ili smanjite trošak. Dakle, želim da kažem da smo sve uradili šta treba, na vreme i po metodologiji koja je prihvaćena od svih. To je prihvatio i MMF koji je u ovim aktivnostima učestvovao, i nema nijednu reč kritike o tome - kaže ministar finansija za domaće medije.

Njegove tvrdnje za Tanjug je potvrdila i Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine.

- Srbija je menjala svoj zakonodavni okvir kako bi, po ovom pitanju, išla u korak sa EU. Pripremili smo da deo sredstava koja bi u okviru ovog mehanizam srpske kompanije koje podležu ovoj meri,plaćali na teritoriji EU, uplate u budžet Srbije. To će njima umanjiti namet u samim CBAM sertifikatima na teritoriji Evropske unije, a mi ćemo ta sredstva da investiramo u zelene projekte. Želim da naglasim da ne postoji mogućnost dvostrukog oporezivana, odnosno plaćanje taksi i u Srbiji i kroz CBAM mehanizma u EU, jer pored našeg ministarstva, i druga će pratiti situaciju na tržištu. Moram da istaknem i da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu i prva zemlja u okviru Energetske zajednice koja je ispunila jedan od najvažnijih preduslova za primenu ovog poreza, a to je takozvani MRVA sistem, odnosno sistem za monitoring, verifikaciju i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte-navodi Pavkov i dodaje :

-Mi smo od 2023. godine, uz podršku Švajcarske i Privredne komore Srbije, pripremali privredu upravo za ovaj novi momenat, odnosno za izveštavanje u skladu sa zahtevima CBAM uredbe, kako naši proizvođači ne bi izgubili konkurentnost na tržištu Evropske unije.

Čini se da je na papiru sve dobro napisano, kao što je uvek u Srbiji, pitanje je samo da li će i u praksi biti tako.