Mile Bogdanović iz

, sem prehlada u detinjstvu, nikada nije bio bolestan. Bio je zdrav kao dren i snažan kao mladić, čak i u šestoj deceniji. No, posle jednog u nizu napornih dana ispunjenih fizičkim radom, osetio je umor dok je išao uz stepenice, koji nije prošao ni kada se zavalio u fotelju. Sreća je bila što se požalio brižnoj supruzi Snežani, koja ga je naterala da sutradan odu lekaru.

- Iako jutro posle nisam osećao onaj umor od prethodne večeri jer sam spavao dobro i odmorio se, supruga je bila zabrinuta, pa smo otišli ​​u privatnu kliniku samo da ne bi brinula. Međutim,

lice lekara. "Moraš hitno kod kardiologa", rekao mi je - priča Mile.

Bio je zbunjen, s obzirom da posebno sa srcem nikada nije imao problema.

Snežana i Mile su više od dve decenije radili u Holandiji, gde su dobili svoju jedinicu, pa kada su dobro zaradili, odlučili su da se vrate u svoj rodni grad. Nisu, pričaju, hteli da im se dete srodi sa holandskim načinom života.

Mile je u Nišu radio kao tekstilni tehnolog, ali ga je u Roterdam odvela ljubav, lepa Snežana, koja je tek naučila komplikovani jezik, a on nije znao ni jednu jedinu reč. Tamo nije bilo tekstilnih fabrika jer su deceniju ranije preseljene u Tursku, pa je posao našao na brodogradilištu.

Kada je naučio jezik i kada su dovoljno uštedeli, započeli su porodični biznis i od toga dobro prihodovali.

Pre nego je kobne večeri osetio umor, on je u dvorištu ceo dan nešto razbijao ogromnom macolom, pa je umor pripisao, upravo, macoli. Međutim, nije bila kriva macola.

- U Leskovačkoj bolnici angio sala je te 2013. godine bila još nešto novo. Kardiolozi iz Beograda obučavali su dvoje naših lekara. Odmah mi je izvršena koronarografija i utvrđeno da imam začepljenja na tri krvna suda. Budući da se ovde još nije ugrađivao stent, uputili su me u Klinički centar u Beogradu - priča danas Mile sa smeškom za Jugmediju, iako se nije smejao kada su mu rekli da će imati klasičnu, invazivnu operaciju sa otvaranjem grudnog koša.

On je, kako je posle pregleda utvrđeno, imao začepljenje na tri krvna suda, od 45, 65 i 70 posto. Taj pregled iskusne ekipe u Beogradu pokazao je da začepljene sudove ne mogu da očiste stentovi, već da se mora izvršiti njihovo premošćavanje, pa su ugrađena tri bajpasa.

- Operacija je trajala 45 minuta, a šestog dana sam otpušten kući sa samo dva leka. Već tri meseca posle operacije, ponovo sam fizički bio aktivan kao pre i do dan, danas ostao takav - priseća se on.

U njegovoj otpusnoj listi, tvrdi, stoji da je bolovao od akutnog infarkta miokarda, što ga i danas zbunjuje, a što nije nikada razjasnio sa lekarima, budući da je sa kontrolama nastavio u Leskovcu, kod kardiologa.

- Posle operacije imao sam vreme da čitam o začepljenim krvnim sudovima i o akutnom infarktu miokarda, ali nigde kod sebe nisam pronašao simptome koji mu prethode. Ko zna, možda sam imao, a nisam osetio - u dilemi je i posle 12 godina od operacije.

Tvrdi da su mu posle operacije objašnjavali da njegovo stanje pre ugradnje bajpasova nije nastalo "juče", već da se godinama taložilo, ali i da je sam organizam napravio svoje bajpasove pa je funkcionisalo dok umor nije signalizirao.

BONUS VIDEO