(Piše: Sonja Andrić)

Za mnoge praznici bude najlepša sećanja na detinjstvo, a za glumicu Ivu Štrljić svaki Božić miriše na kolače koje su njena mama i baka spremale. U velikom intervjuu za Alo! Iva je govorila je o praznicima, lekcijama koje je naučila u prethodnoj godini, ali i o odrastanju sa poznatim roditeljima. 

Koja ti je najbitnija lekcija koju si naučila u prethodnoj godini, a šta je ono što bi volela da zaboraviš?

- Najbitnija lekcija koju sam naučila je umeće strpljenja, koje nikada nisam nikada imala i nekako je prirodno da čovek i nije toliko strpljiv. Takođe, naučila sam kroz godine da je jako važno u životu birati ljude oko sebe. Važno je odabrati one koji navijaju za tebe, koji se tvojoj radosti podjednako raduju, koji nisu uzrujani kada doživiš neki uspeh. Drago mi je što sam poslednjih nekoliko godina shvatila ko su mi zaista prijatelji i uz njih se čvrsto oslanjam.

Kako pamtiš Božić u svom porodičnom domu?

- Pomisao na taj praznik kod mene budi slike detinjstva, ali i mirise, pogotovu kolača koje je pravila moja baka i mama. Suština Božića je ta da se tog dana niko ni sa kim ne svađa i svi se tada vole. Čak i ako bi nekom nešto zamerio, kažeš sebi da ćeš preskočiti taj dan, pa ćeš drugi put da to uradiš. I to je ono najšarmantnije kod praznika.

A kada je reč o Novoj godini, koja su tvoja prva sećanja?

- Dugo sam verovala da Deda Mraz postoji i da je on Bata Paskaljević. Kada sam bila dete, primala sam novogodišnje paketiće u Udruženju filmskih glumaca u pozorištu na Terazijama. Jedne godine sam bila u šminkernici kada su Batu pripremali za Deda Mraza, kada su mu lepili bradu, stavljali stomak, šminkali i oblačili. Kada bi mi neko rekao da Deda Mraz ne postoji, imala sam argument da postoji, da je to Bata Paskaljević. Tako da je neko moje najnežnije sećanje koje možda najviše detinje upravo to. Upravo ta slika paketića i ta slika proslava Nove godine u toj garderobi.

Kako ti danas proslavljaš Božić i šta je obavezno da se nađe na tvojoj prazničnoj trpezi?

- Taj dan obavezno provedem sa mamom i bratom, a na trpezi uvek bude više onoga što je mama pripremila, a što bih inače izbegavala da jedem. Ali za Božić nema brige o vitkoj liniji i jedem sve što želim. Tu su razni kolači, kao i mesno spremljeno na različite načine. Iako retko kuvam, znam sve da spremim, a za praznike volim da napravim rolate i slane torte, zato što tu mogu da pokažem svoju maštovitost.

Šta za tebe predstavlja najradosniji hrišćanski praznik?

- Suština svakog čoveka na ovom svetu je prvenstveno u tome da bude dobar prema ljudima. I možda se to čini previše jednostavno kao odgovor, ali mislim da boljeg odgovora od toga nema. Tada treba da staneš i razmisliš da li si stvarno čestito postupio prema svima i svakome. Ako pomisliš da možda nisi, to je moment da ako si dovoljno hrabar, da se izvinješ nekome koga si povredio ili uvredio i da kažeš izvini. Za mene je Božić to.

Kakvo ti je bilo odrastanje? Verovatno ti je u jednom trenutku bilo zanimljivo što su ti roditelji poznati, ali verujem i da je bilo trenutaka kada si želela svoju privatnost.  

- Imala sam sreću da odrastam u normalnoj porodici jer moji roditelji nisu ljudi kojima se slava dogodila. Nisu bili od onih koji su u tome bili nesnađeni, niti su mislili  da su jako važni i da treba drugačije da se ponašaju zato što su oni poznati. Moj otac je bio ozbiljna jugoslovenska zvezda, a mama je bila prvakinja pozorišta na Terazijama. Moj mlađi brat i ja smo vaspitavani da odrastamo kao kao sva ostala deca. Roditelji su nam objasnili da glumci nisu važniji od  pekara, doktora, pravnika, političara, domaćice... Nijedno zanimanje nije važnije jer su sva podjednako važna na svoj način. Primećujem kod nekih mojih prijatelja da oni svoju decu vaspitavaju tako da ta deca budu svesna toga da su njihovi roditelji poznati. Moji roditelji to nikada nisu radili. I to je dobro.

BONUS VIDEO