Sve je počelo od čajnika koji je deda Marije Kasaš dobio za najviše prodatih krema za obuću za 1936. godinu. Taj čajnik je od tada u njenoj porodici da bi kasnije Marija i njen suprug Aleksandar nastavili da kupuju čajnike na različitim mestima. Najčešće na novosadskoj Najlon pijaci.

- Sada kolekcija broji preko 1.000

. Gledamo da budu kompletirani, da imaju poklopac - to je najvažnije, posle može da ima za mleko, šećer posudu, šoljicu, neki imaju i više šolja... Da to bude cenjeniji komplet - kaže Marija.

U početku su planirali da čajnicima popune nekoliko polica, ali sada se oni nalaze u svakoj prostoriji njihove kuće. Dok nisu napravili više polica, držali su ih upakovane, sada su svi izloženi.

- Svaki čajnik ima oznaku - državu, fabriku, čak ti koji su cenjeniji imaju i potpis

koji ga je radio. Peku se na 1.200 do 1.400 stepeni pa se onda radi na njima. Baš su me pitali zašto su beli - beli je divan, proziran porcelan. Marko Polo mu je dao ime, porcelanu uopšte, jer je rekao da ga podseća na unutrašnjost školjke, kao sedef je. Tako i ja volim da kažem, da su lepi, beli, sjajni - dodaje vlasnica neobične kolekcije iz Novog Bečeja.

Marija Kasaš, inače diplomirani

tehnologije u penziji, kaže da nemaju dva ista čajnika, razlikuju se bar po nekom detalju. Njen suprug je svaki fotografisao pa je tako ostao zabeležen i petstoti po redu.

Za održavanje je potrebno mnogo truda, volje i radna akcija, za šta je zadužen uglavnom njen suprug, profesor doktor Aleksandar Kasaš, koji je radio kao profesor istorije na novosadskom Filozofskom fakultetu. On ima i preko 200 slika, najviše novobečejskih slikara, koje sakuplja dvadesetak godina.

Ovaj bračni par i dalje kupuje čajnike, na pijacama, vašarima, u antikvarnicama. Cene su različite, od 50 do nekoliko hiljada dinara.

(RTV)

BONUS VIDEO: