Jedna od potvrda da je trenutni fokus etničkog obračuna Albina Kurtija sa srpskom narodom na Kosmetu Ibarski Kolašin, odnosno teritorija Zubinog Potoka na severu – jeste i hapšenje i pokretanje postupka protiv devetorice Srba iz ove opštine. Njima je prethodnih dana osnovni sud u Prištini produžio pritvor, a terete se za navodni ratni zločin počinjen 1999. godine na teritoriji ove opštine. Sudija za prethodni postupak produžio im je pritvor na osnovu odluke vrhovnog suda prištinskih institucija, pa će tako oni u pritvoru ostati do 25. decembra, ako se u međuvremenu ne donese neka nova odluka ili rešenje.

Advokatica Jelena Krivokapić, koja zastupa Miroslava Radojevića, navela je u pisanoj poruci medijima da je „26. oktobra elektronskim putem primila odluku prištinskog vrhovnog suda, donetu na sednici veća 23. oktobra, kojim se kao neosnovani odbijaju zahtevi za zaštitu zakonitosti koje su branioci devetorice Srba podneli protiv rešenja Specijalnog odeljenja Osnovnog suda u Prištini”. Advokat Predrag Miljković, koji zastupa Miloša Raškovića, podvukao je, takođe, u pisanoj poruci „apsurd u odlukama sudova u Prištini, pa je tako moj branjenik označen i kao okrivljeni i kao svedok u istom postupku”. „U žalbi smo ukazali da je to nemoguće, ali je ona odbijena”, naveo Miljković.


Prethodno je, 8. oktobra, apelacioni sud odbacio žalbe odbrane sa zahtevom da osumnjičenima bude određena blaža mera. Devetorica Srba uhapšena su u brutalnoj akciji specijalne jedinice policije pod komandom Prištine, 27. septembra, u selima Dren, Kaludra, Velji Breg, Crepulja i Ugljare. U akciji koja je izvedena u rano jutro, dok su srpske porodice spavale, policija je lomila vrata i sve pred sobom.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju tada je oštro osudila brutalnu akciju navodeći da je Kurti „poslao svoje policijske falange da uhapse Srbe, s ciljem da izvrši dodatni pritisak na Zubin Potok, protera i zastraši preostali srpski narod u Ibarskom Kolašinu”. U saopštenju Kancelarije navedeno je da su „Kurtijevi naoružani odredi upali u kuće srpskih domaćina baš na Krstovdan”, a među privedenima, kako je navedeno, jeste „i starac od 90 godina, koji je u više navrata bio meta takozvane kosovske policije, zatim otac koji kod kuće ima dete sa smetnjama u razvoju, ali i rođaci Srba koji su već bili na meti Prištine”.

Prema navodima tužilaštva, devetorica uhapšenih Srba dovode se u vezu sa slučajem nazvanim „Grupa intelektualaca”, koji se odnosi na ubistvo i nestanak 23 albanska civila na lokaciji sela Mala Kaludra, u opštini Zubin Potok. Predmet se vodi pod kodnim nazivom „Dosije 23”. Devetorica uhapšenih su najveća grupa Srba lišenih slobode u jednoj akciji, a kako se navodi u prištinskom tužilaštvu, „identitet drugih lica tek treba da bude utvrđen”. Ova akcija hapšenja usledila je nakon prethodnih u Zubinom Potoku, a po navodima tužilaštva, „13 uhapšenih iz te opštine dovodi se u vezu s ostacima ljudskih kostiju pronađenim u masovnoj grobnici u selu Mala Kaludra”.

Ovakve i slične policijske akcije i upadi u domove Srba u opštini Zubin Potok, odnosno u Ibarskom Kolašinu, postali su svakodnevica imajući u vidu da je prethodno izvršen svojevrsni udar na vlasnike kuća i vikendica na obali Gazivoda, gde je porušeno 17 objekata. Šaljući tešku mehanizaciju da sravni imovinu Srba, Priština je tvrdila da su „bespravno napravljeni”, iako su vlasnici imali ugovor o korišćenju zemljišta na 99 godina, sklopljen sa „Srbijašumama”. Pojedini u predmetu našli su se pred sudom, a tu su i objekti sagrađeni na privatnoj svojini.

Kako je Priština svojevremeno saopštila, na jezeru će biti srušeni svi „bespravno sagrađeni objekti”, a po proceni prištinskog inspektorata poljoprivrede, biće ih uklonjeno još oko 70. Kurti i njegov režim nisu se obazirali ni na upozorenja Evropske unije, da ne preduzimaju rešenje dok ne budu donete pravosnažne presude.

Hapšenja, rušenja, ali i prebijanja Srba, kao što je slučaj s Nenadom Raškovićem iz sela Dren, koga su albanski policajci tukli i crevom za vodu, a koji je zbog težine povreda lečenje morao da nastavi u jednoj od klinika u Beogradu, po mišljenju samih Srba u ovoj opštini ima za cilj njihovo proterivanje i brisanje srpskih tragova. Ovo je jedina većinski srpska opština na Kosovu i Metohiji koja ima samo jedno albansko selo na svojoj teritoriji. I meštani ovog kraja u razgovoru potvrđuju da je „Prištini cilj da nas razbije, da Albancima naseli ovaj deo severa, a posebno joj je cilj jer zna da smo sve vreme od rata kompaktni, da smo hrabro odolevali svim pritiscima svih 27 godina od rata”. „Ovde su podjednako kućni prag branili i muškarci i žene, koje su svojim telima zaustavljale tenkove i sve nedobronamerne. Sada nas hapšenjem plaše, primoravaju nas da odlazimo, jer koga Priština uhapsi, taj teško da će videti belog dana”, svedoči za „Politiku” jedan Srbin iz Ibarskog Kolašina, koji iz opravdanih razloga želi da ostane anoniman.Žitelji ovog kraja saglasni su da je prištinskom režimu cilj da se uništi ovo srpsko jezgro ovde, a onda će se lakše obračunati sa Srbima u severnoj Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Leposaviću, opštinama koje su kao i Zubin Potok. Tako bi zaokružili okupaciju severa. „Kad nas proteraju i bude ostalo onoliko Srba gde ni institucionalno naš glas neće moći da se čuje, tada će preostale Srbe – žene, decu i nejač da ostave na miru. A pitanje je i kakav će mir tada preostali Srbi da imaju”, ogorčeno priča ovaj žitelj Ibarskog Kolašina, koji kaže da „međunarodna zajednica ćuti, a posebno brine što se krvničko prebijanje Raškovića iz Drena podvelo pod jednomesečnu suspenziju za dvojicu policajaca”.

Srbe u Ibarskom Kolašinu brine i presuda u slučaju eksplozije na kanalu „Ibar-Lepenac” u novembru 2024. godine, gde Priština braću Dragišu i Jovana Vićentijevića tereti za terorizam, a kao pomagača u „diverziji” i Igora Dimovića, koji se brani sa slobode, s obzirom na to da odbrana tvrdi da se DNK njihovih klijenata ne poklapa s tvrdnjama tužilaštva. Poznato je da se Srbima utamničenim u Kurtijevim kazamatima presuđuje na osnovu nekredibilnih svedoka, a po izjavama i samih advokata odbrane, kazne su katastrofalne. Baš onako kako je Kurti, bez ikakve istrage, samo nekoliko minuta nakon eksplozije, odmah optužio Beograd da je umešan u ovu akciju. Inače, na osnovu pisanja albanskih medija, postoji verovatnoća da se ceo proces oko slučaja „Ibar-Lepenac” vrati na početak, jer sudija Vesel Ismaili sledeće godine odlazi u penziju.