Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat za visokog predstavnika jer njegov izbor nije potvrđen u Savetu bezbednosti UN, kaže da ni malo ne oseća odgovornost za zastoj BiH.
Kristijan Šmit tvrdi da oni koji su za to zaista krivi odgovornost traže u drugom kako bi skrenuli pažnju sa sebe.

U intervjuu za sarajevsku BHRT, Šmit, koji je stvara haos u Republici Srpskoj, poručuje da ostaje u BiH sve dok ne završi mandat koji se odnosi na "Program 5+2" i da misli da to nije ispunjeno.

- Ja sam iznenađen napisima da visoki predstavnik odlazi. Nisam izjavio da idem, ne u ovom trenutku kada zajednički možemo oceniti da razvoj BiH nije održivi i nepovratan i nadam se da ćemo vremenom to postići. Nadam se da zato neće biti potrebno više od nekoliko godina - navodi Šmit.

Ne znam kada ću otići

Na pitanje da li će biti poslednji visoki predstavnik u BiH, Šmit odgovara da neke stvari "samo Bog zna", ali da ne vidi da postoji veliki broj ljudi koji su zainteresovani za preuzimanje "njegovog posla".

- Pozicija visokog predstavnika i kancelarija visokog predstavnika, to su ad hoc institucije. Ja se nadam da ću ja završiti posao i biti poslednji visoki predstavnik. Mislim da moramo dati odgovore u narednim godinama. Moramo uspešno provesti program "pet plus dva" i u tom smislu da BiH odvedemo ka evropskim integracijama. Oni koji ne žele da visoki predstavnik bude tu imaju odličnu priliku da otvore pregovore sa EU i olakšaju situaciju - naglašava Šmit.

Isti sam Helmut Kol

Šmit je sebe čak uporedio sa Helmutom Kolom, koji je smatran "političkim ocem" nekadašnje nemačke Kancelarke Angele Merkel, kako bi objasnio to što mu je, kako kaže, neko jednom rekao da je "previše Nemac i da bi trebalo da bude prilagdljiv".

- Kao Helmut Kol, i ja pokušavam da sedim i radim, ja mogu da igram samo svoju ulogu i radim samo svoj posao. Nekad sam iznenađen uvredama koje su mi upućene i ovo nije deo političkog razgovora, nego je neka vrsta političkog vrtića. Kada odem u Hercegovinu ili Republiku Srpsku, građani se ne ponašaju prema meni na uvredljiv način... - ističe Šmit.

Šta vas briga koliko sam plaćen
Govoreći o državnoj imovini, Šmit poručuje da je njegova prva inicijativa bila da pozove parlament da nađe rešenje.

- Neki kažu da ako postoji državna imovina, to znači da ne postoji Republika Srpska. To je besmisleno, svaki deo države ima pravo na imovinu i svaki deo države treba da je koristiti u interesu građana BiH i ja sam siguran da postoji veliki pritisak od strane EU i SAD. Ja sam spreman pomoći na konstruktivan način i smatram da oni koji su izabrani da je njihov posao da odlučuju o ovakvim pitanjima. Pružiću im podršku samo ako to bude neophodno - podvlači Šmit.

Prema njegovim rečima, ostaje pri stavu da bi za obeležavanje Dana Republike Srpske - 9. januara - trebalo pronaći neki drugi datum, ali priznajući da je potcenio intenzitet.

- Smeta mi način na koji se taj neustavni datum obeležava i to što ga obeležavaju samo Srbi - priznaje Šmit, koji odbija da kaže da li njegova plata iznosi 24.000 evra mesečno.

BONUS VIDEO