Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić oštro je kritikovao blokadere, ocenjujući da je on prerastao u oblik fundamentalističkog kulta i da je u potpunosti izgubio racionalan pristup društvenim i političkim temama.

Antić naglašava da problem ne vidi u samim zahtevima, poput borbe protiv korupcije ili empatije prema žrtvama i povređenima, već u načinu na koji se te teme, prema njegovim rečima, koriste i interpretiraju u političke svrhe.

– „Dakle, nije problem da se kazni korupcija, nije problem da se pati za ljudima koji su brutalno stradali, i ne samo oni koji su stradali nego i oni koji su ranjeni, to je isto strašno, to su strašne povrede. Međutim, da se od toga napravi jedna politika koja je postala, kako je to Ćirjaković rekao, jedan studentski fundamentalistički kult gde vi više nemate racionalni odnos prema tome, gde pokušavate da transponujete u svaku vrstu politike“ – rekao je Antić.

Prema njegovom mišljenju, takav način delovanja vodi ka potpunom gubitku racionalne debate i dodatno otežava pronalaženje konkretnih rešenja za složene probleme u društvu.

Antić je podsetio i na svoje ranije izjave o Vladanu Đokiću, za koga je rekao da, iako je na poziciji rektora i predstavlja čitav univerzitet, istupa sa političkim porukama.

– „Nemam ništa protiv toga što se sastaje sa stranim ambasadorima, sastajao sam se i ja sa njima, ali mene rektor nikada nije pozvao na razgovor iako sam pre 24 godine bio član Upravnog odbora Univerziteta. Rektor ne može da vodi ni zgradu, a kamoli državu. On je napustio zgradu rektorata. Kakav je to savez sa blokaderima ako on mesecima ne ulazi u zgradu rektorata?“ – upitao je Antić.

On je istakao da se situacija dodatno komplikuje time što se, pored postojećih političkih podela između vlasti i opozicije, pojavio i novi problem vezan za univerzitetsku zajednicu.

– „Imali smo problem vlasti i opozicije, a sada imamo još jedan problem, a to je Univerzitet“ – rekao je Antić.

Postavio je i pitanje kome odgovara stvaranje takve situacije, uz ocenu da bi osnivač Univerziteta trebalo da inicira razgovor sa profesorima i pokrene reformu ove institucije.

Na kraju je izneo i lično iskustvo, navodeći da se kao redovni profesor, bez ikakvih mrlja u karijeri, suočio sa marginalizacijom unutar sopstvene institucije.

– „Ja sam redovni profesor Filozofskog fakulteta, nikada nisam osuđivan, a na fakultetu su me prethodnih meseci gledali kao skvotera, dekansko veće je više poštovalo nameštaj nego nas koji drugačije mislimo“ – zaključio je Antić.